Међународни дан несталих: У региону још увек 9.969 несталих лица

Међународни дан несталих: У региону још увек 9.969 несталих лица

Према подацима Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК), од почетка сукоба у бившој Југославији 1991. године, још увек се трага за 9.969 људи, саопштено је на данашњој конференцији поводом Међународног дана несталих.

Према подацима који су представљени у Скупштини Београда, од око 35.000 људи који су нестали током ратова деведесетих, још увек се не зна судбина 1.968 несталих у Хрватској, 1.630 на Косову и 6.371 у Босни и Херцеговини.

Председник Владине Комисије за нестала лица Вељко Одаловић рекао је новинарима да се „тренутно налазимо у озбиљном застоју у процесу проналажења несталих лица“, а према његовим речима, за то је криво „понашање Загреба и Приштине“.

Он је истакао да је од претходног Међународног дана несталих решено 11 случајева несталих лица српске националности.

„То је страшно поражавајуће, понижавајуће“, рекао је Одаловић.

Према његовим речима, преко 4.000 тела чији се идентитет не зна се још увек налази у мртвачницама широм региона.

„Ми морамо да дамо одговор чија су то тела. Полазимо од тога да не знамо чија су. Не знамо колико је ту Срба, Хрвата, Бошњака, муслимана, било кога другог“, истакао је Одаловић.

Шефица регионалне делегације МКЦК у Београду Јелена Стијачић рекла је да је током 2019. године пронађено и идентификовано 218 лица, 2020. године 46, а од почетка ове године до данас 43 лица.

„Свесни смо да је решавање судбине несталих лица сложен и дуготрајан процес, али смо такође уверени да се, уз бољу регионалну сарадњу и размену информација, тај процес може и мора унапредити. Решавање питања несталих мора да се убрза и третира искључиво као хуманитарно питање, лишено политизације“, рекла је Стијачић.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић истакао је да се у координацији са Комисијом и другим српским удружењима тренутно израђује Закон о несталима, који је готов „око 95 одсто“, а према његовим речима, требало би да буде готов до краја године.

Председник Координације српских удружења породица несталих Душан Челић оценио је да се не ради о несталима, већ о „киднапованима и отетима“, и додао да, упркос најавама представника власти да је питање проналажења несталих лица приоритет, ипак „недостају дела, односно конкретни резултати“.

„Недопустиво је да у Хрватској 26 година након рата, постоју познате гробнице и гробна места са десетинама жртава српске националности, које нису ексхумиране. То није демонстрација једнаког третмана према свим жртвама, без обзира које су националности, како се то званично тврди, већ је нажалост дискриминација жртава на делу“, рекао је Челић.

Према његовим речима, ни у Босни и Херцеговини није боља ситуација по питању правде за жртве, „посебно српске“.

„Масовне жртве и ратни злочини сагледавају се готово искључиво у политичком, а не у чињеничном и хуманитарном наративу, у коме страдају истина и правда, и наравно право породица да сазнају судбину несталих“, рекао је Челић.

Он је оценио да је ситуација са несталим лицима на Косову „још гора“, јер, према његовим речима, на тој територији „влада завера ћутања“.

„Са жаљењем морам да констатујем, да се сва ова питања везана за нестале у оружаним сукобима на Косову и Метохији налазе у дубокој сенци политичких преговора представника Србије и власти у Приштини, без изгледа да из те сенке изађу пре окончања тих преговора“, оценио је Челић.

Породице несталих, након конференције, упутиле су се у шетњу до парка Ташмајдан, где су на спомен плочу свих великомученика положили венац.

На челу колоне био је истакнут транспарент „Где су нестали?“.

Извор: https://www.danas.rs/

Оставите одговор