Međunarodni dan nestalih: U regionu još uvek 9.969 nestalih lica

Međunarodni dan nestalih: U regionu još uvek 9.969 nestalih lica

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), od početka sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1991. godine, još uvek se traga za 9.969 ljudi, saopšteno je na današnjoj konferenciji povodom Međunarodnog dana nestalih.

Prema podacima koji su predstavljeni u Skupštini Beograda, od oko 35.000 ljudi koji su nestali tokom ratova devedesetih, još uvek se ne zna sudbina 1.968 nestalih u Hrvatskoj, 1.630 na Kosovu i 6.371 u Bosni i Hercegovini.

Predsednik Vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović rekao je novinarima da se „trenutno nalazimo u ozbiljnom zastoju u procesu pronalaženja nestalih lica“, a prema njegovim rečima, za to je krivo „ponašanje Zagreba i Prištine“.

On je istakao da je od prethodnog Međunarodnog dana nestalih rešeno 11 slučajeva nestalih lica srpske nacionalnosti.

„To je strašno poražavajuće, ponižavajuće“, rekao je Odalović.

Prema njegovim rečima, preko 4.000 tela čiji se identitet ne zna se još uvek nalazi u mrtvačnicama širom regiona.

„Mi moramo da damo odgovor čija su to tela. Polazimo od toga da ne znamo čija su. Ne znamo koliko je tu Srba, Hrvata, Bošnjaka, muslimana, bilo koga drugog“, istakao je Odalović.

Šefica regionalne delegacije MKCK u Beogradu Jelena Stijačić rekla je da je tokom 2019. godine pronađeno i identifikovano 218 lica, 2020. godine 46, a od početka ove godine do danas 43 lica.

„Svesni smo da je rešavanje sudbine nestalih lica složen i dugotrajan proces, ali smo takođe uvereni da se, uz bolju regionalnu saradnju i razmenu informacija, taj proces može i mora unaprediti. Rešavanje pitanja nestalih mora da se ubrza i tretira isključivo kao humanitarno pitanje, lišeno politizacije“, rekla je Stijačić.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić istakao je da se u koordinaciji sa Komisijom i drugim srpskim udruženjima trenutno izrađuje Zakon o nestalima, koji je gotov „oko 95 odsto“, a prema njegovim rečima, trebalo bi da bude gotov do kraja godine.

Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih Dušan Čelić ocenio je da se ne radi o nestalima, već o „kidnapovanima i otetima“, i dodao da, uprkos najavama predstavnika vlasti da je pitanje pronalaženja nestalih lica prioritet, ipak „nedostaju dela, odnosno konkretni rezultati“.

„Nedopustivo je da u Hrvatskoj 26 godina nakon rata, postoju poznate grobnice i grobna mesta sa desetinama žrtava srpske nacionalnosti, koje nisu ekshumirane. To nije demonstracija jednakog tretmana prema svim žrtvama, bez obzira koje su nacionalnosti, kako se to zvanično tvrdi, već je nažalost diskriminacija žrtava na delu“, rekao je Čelić.

Prema njegovim rečima, ni u Bosni i Hercegovini nije bolja situacija po pitanju pravde za žrtve, „posebno srpske“.

„Masovne žrtve i ratni zločini sagledavaju se gotovo isključivo u političkom, a ne u činjeničnom i humanitarnom narativu, u kome stradaju istina i pravda, i naravno pravo porodica da saznaju sudbinu nestalih“, rekao je Čelić.

On je ocenio da je situacija sa nestalim licima na Kosovu „još gora“, jer, prema njegovim rečima, na toj teritoriji „vlada zavera ćutanja“.

„Sa žaljenjem moram da konstatujem, da se sva ova pitanja vezana za nestale u oružanim sukobima na Kosovu i Metohiji nalaze u dubokoj senci političkih pregovora predstavnika Srbije i vlasti u Prištini, bez izgleda da iz te senke izađu pre okončanja tih pregovora“, ocenio je Čelić.

Porodice nestalih, nakon konferencije, uputile su se u šetnju do parka Tašmajdan, gde su na spomen ploču svih velikomučenika položili venac.

Na čelu kolone bio je istaknut transparent „Gde su nestali?“.

Izvor: https://www.danas.rs/

Ostavite odgovor