You are currently viewing Све нестаје у лавиринту лажи и обмана

Све нестаје у лавиринту лажи и обмана

Поводом 21 године од оснивања Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ

 

До данас је и даље неизвесна судбина око 563 лица а у приштинској мртвачници још увек има око 350 земних остатака жртава које нису идентификоване
Поводом обележавања 21. годишњице оснивања Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији (14.март 2000. године), ово Удружење, на челу са Верицом Томановић, издало је саопштење следеће садржине: Управо се навршава 21 година од оснивања нашег Удружења са циљем расветљавања судбина и проналажења отетих и несталих лица на Косову и Метохији у периоду од 1998. године до данас. Уважавајући све превентивне мере кризног штаба Владе Републике Србије у циљу заустављања ширења пандемије вируса ковиђа 19, нисмо у могућности да се у већем броју окупимо и јавно презентујемо наш дводеценијски рад и напоре да пронађемо наше отете чланове породица, или земне остатке, да би вратили достојанство имена наших нљајмилијихи достојно их сахранили. До данас је и даље неизвесна судбина око 563 лица а у приштинској мртвачници још увек има око 350 земних остатака жртава које нису идентификоване. Тешко подносимо терет дводеценијске неизвесности, манипулације, нечињења, заташкавања, уништавања доказа, непроналажења отетих нити њихових остатака. Све нестаје у лавиринтима лажи и обмана.
Сведоци смо великих несрећа које су припадници нашег народа доживели крајем ХХ века. Били смо предмет отмица, прогона, осетили трагедију избеглиштва, били актери колона и драма.
Убиства, протеривање, тортура и нечовештво над српским народом започиње јануара 1998. године, а наставља се током априла, маја, јуна масовним киднаповањем рудара површинског копа Белаћевац и јула месеца житеља села Ретимља и Оптеруше, Велике Хоче и Ораховца, а наставља се агресијом НАТО снага 24 марта1999. године на Републику Србију и АП КиМ. Највећи број отмица, злочина, убиства догодио се након потписане Резолуције Савета Безбедности УН 1244 од јуна 1999. до краја 2000. године, да би се 17 марта 2004. године догодио погром још 4000 лица српске националности. Прекршени су сви закони цивилизованог друштва, резолуције и конвенције. Документација о злочинима је и даље у базама земаља мисија које су биле 1999.-2000. год. на КиМ. Зашто није доступна органима правосуђа, МКЦК и Комисијама за нестала лица, каже се у саопштењу удружења породица киднапованих и несталих лица са Косова и Метохије. Шта је са подацима из усвојеног Извештаја Савета Европе господина Дика Мартија? Хоће ли се УНМИК извинити породицама због пропуста у свом раду? Какав је Еулексов резултат истраживања злочина над Србима и осталим жртвама на Космету. Породице и даље чекају резултате истрага. Оне не посустају у својим захтевима да пронађу своју децу, браћу сестре, супружнике, родитеље… Док се не расветле сви злочини и суд донесе праведне пресуде, остаћемо заробљени у прошлости и времену које прети да генерише нове мржње и нове несреће. Приказаћемо вам најважније активности у прошлој 2020. години. Опширније информације можете погледати на веб сајту Удружења: www.отетаистина.орг.рс речено је на крају саопштења.
 С.Ђукић

Извор: www.jedinstvo.rs

Оставите одговор