Govor Predsednika Koordinacije-dr Duška Čelića povodom međunarodnog dana nestalih lica

Poštovane porodice nestalih, porodice žrtava ratova 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije,

Poštovani prijatelji,

Poštovani gospodine ministre Selakoviću,

Poštovani predsedniče Komisije za nestala lic Vlade RS, gospodine Odaloviću, sa saradnicima,

Poštovani predstavnici Međunarodnog komiteta crvenog krsta – Regionalne kancelarije u Beogradu,

Poštovani gospodine Miladinoviću, generalni sekretaru Crvenog krsta Srbije,

Poštovani dragi prijatelji….

Poštovani predstavnici medija,

Danas je 30. avgust – Međunarodni dan nestalih lica, dan kada se u celom svetu, zajedno sećamo nestalih lica, kada pozivamo na solidarnost sa članovima njihovih porodica, i kada pozivamo javnost u Srbiji i u regionu da sete tragičnih ratnih zbivanja u ne tako davnoj prošlosti na prostoru bivše Jugoslavije, da se sete masovnih žrtava, ubistava, pogibije i nestanaka ljudi koji koji su bili učesnici tih tragičnih zbivanja a naročito nevino postradalih, dan kada pozivamo javnost da podrže osnovno pravo porodica nestalih – pravo da znaju sudbinu svojih voljenih, nestalih u sukobima, 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije.

Prema podacima Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta, u Regionu se danas, traži još 9.781 lica, nestalih tokom ratova 90-ih godina na prosotru bivše Jugoslavije. Od početka 2023. godine, do kraja jula meseca, rasvetljena je sudbina svega 56 lica. Od ukupnog broja nestalih, prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i podacima nadležnih organa u Republici Srpskoj, oko 3.700 lica je srpske nacionalnosti.

U Srbiji i danas živi ili je nakon ratova 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije, našlo utočište nakon progona iz svojih domova širom Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije, na hiljade porodica, koje i dalje tragaju za tragičnim sudbinama svojih nestalih, za istinom o događajima u kojima su nestali, za informacijom gde su ukopani njihovi posmrtni ostaci, ako uopšte imaju groba, ili ukopa, ili su im grobovi, znane i neznane jame, gore, reke, poljane, livade… rečju znana i neznana stratišta širom bivše Jugoslavije.

Naši nestali ne nalaze se u Srbiji ili su pak na teritoriji Kosova i Metohije, na kojoj Republika Srbija ne vrši faktičku vlast. Utoliko pre je položaj porodica nestalih teži, u odnosu na sve druge na prostoru bivše Jugoslavije a njihova prava na istinu i pravdu teže ostvariva.

Ove godine, Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica na prostoru bivše Jugoslavije, kao krovna organizacija udruženja porodica nestalih, obeležava Međunarodni dan nestalih sloganom ”PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU”.

PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU, da društvo pokaže primerenu empatiju, saoseđanje i solidarnost sa porodicama nestalih.

Koliko naše društvo pamti tragedije hiljade naših porodica iz bliže i dalje prošlosti ? Koliko je veliki prijatelj Srba, Arčibald Rajs, u pravu kada navodi da smo mi kao narod skloni da brzo zaboravimo ? Da li nam se zbog toga istorija ponavlja ? Koliko društvo, u trci za ekononomskim i egzistencijalnim opstankom ali i u sopstvenoj samodovoljnosti, zanima tragedija drugih ? Da li i ga, kako pesnik reče, ”sve rane našeg roda bole” ? Koliko ljudi u Srbiji zna da i danas, 33-e godine od početka prvih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, veliku socijalnu grupu čine unesrećene porodice prognanih iz svojih domova koje su izgubile nekog od svojih najmilijih ili još uvek tragaju za njihovom sudbinom u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji ?

Istina je da u poslednjih nekoliko godina beležimo napredak u pogledu negovanja kulture sećanja, kada su u pitanju masovna stradanja našeg naroda, poput akcije etničkog progona Srba iz Krajine nazvanoj ”Oluja” i genocida nad Srbima počinjenog ustaškog poretka u tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj u sistemu logora Jasenovac. Ali, to ne znači da ovo društvo sistemski i trajno neguje kulturu sećanja. Kultura sećanja podrazumeva trajni društveni konsenzus i trajnu i sistematsku društvenu i državnu akciju, nezavisnu od toga koje partije vrše vlast u Srbiji i razume se, bez dnevno-političkih sadržaja u obeležavanju značajnih datuma i događaja. To nije stvar pojedinca, već stvar čitavog društva. Ovo je prilika da po ko zna koji put istaknemo da se Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica na prostoru bivše Jugoslavije, zalaže za činjenični i nepolitički pristup rešavanju sudbine nestalih lica, da udruženja članice Koordinacije slede takav pristup.

PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU na dostojno spomen obeležje žrtvama nestalim na prostoru bivše Jugoslavije.

Kultura sećanja podrazumeva i spomen obeležje dostojno žrtava nestalih i stradalih u ratovima 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije. To svakako nisu platneni, plastificirani i papirni paneli sa dnevno-političkim porukama i pravno upitnom upotrebom likova nestalih i poginulih, proizvoljno izloženi po ogradama i kojekude na javnim površinama, izloženi atmosferskim uticajima, na milost i nemilost životinjama i neodgovornim pojedincima. Koliko ljudi danas u Srbiji zna gde se nalazi spomenik srpskim žrtvama nestalim u ratovima 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije i da li zna da je reč o jednom neuglednom spomeniku u vidu kamena nepravilnog oblika ?

PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU da u knjigama za osnovne i srednje škole mlade generacije u Srbiji, na sreću, odrasle u miru, budu sadržani primereni tekstovi i lekcije o tragičnim događajima iz nedavne prošlosti i stradanje njihovih sugrađana i sunarodnika

3PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU da generacije mladih znaju barem za neko od više desetina stratišta na Kosovu i Metohiji, u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj u kojima su stradali i masovno nestajali njihovi sunarodnici, oni čije porodice decenijama tragaju za njihovom sudbinom

PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU da mladi barem nešto o tome saznaju i nauče u školi ?

PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU na primeren odnos medija prema ovom najtežem pitanju nasleđa ratova 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije. Toga svakako nema ako se samo jednom u godini posveti svega nekoliko minuta, nekoliko rečenica i nekoliko kadrova sa ovakvih ili sličnih događaja. Posebno je neprihvatljivo da se pitanje nestalih i stradalih Srba stavlja u dnevnopolitički kontekst ili u kontekst neprimerenih sadržaja, neukusa, primitivizma, i time nanovo povređuju žrtve i njihove porodice.

PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU da se Međunarodni dan nestalih, obeležava uz pokroviteljstvo države – Republike Srbije, a ne to evo više od 20 godina čine porodice organizovane u udruženja i Koordinaciju udruženja porodica nestalih uz pomoć i podršku Regionalne delegacije Međunarodnog komiteta crvenog krsta, evo čuli smo, poslednji put ove godine.

PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU na istinu i pravdu.

Vođeni principima nepolitičnosti, u skladu sa našim stanovištem da je pitanje rešavanja sudbine nestalih lica u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih godina prošlog veka, pre svega himanitarno i civilizacijsko pitanje, kloneći se prejakih reči, Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih smatra da pitanja pronalaženja nestalih, kao i odgovornosti za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije su nerazdvojna. Pravo porodica žrtava na istinu nerazdvojno je s pravom na pravdu kao delu prava na satisfakciju. Ova prava su ne samo pravne prirode, već moralno i civilizacijsko pitanje koje predhodi svim drugim pitanjima, i ljudskim pravima. S toga nema opravdanja za nečinjenje vlasti u regionu u pogledu procesuiranja ratnih zločina i privođenju pravdi učinilaca ratnih zločina, u slučajevima kada je postojanje osnovane sumnje notorno poznato. Primer odbojanja postupanja vlasti Hrvatske povodom bombardovanja kolone srpskih civila izbeglih iz Krajine na Petrovačkoj cesti pre 28. godina i ubistva srpske dece i civila je u tom pogledu ilustrativan. To nije demonstracija jednakog tretmana prema svim žrtvama, bez obzira koje su nacionalnosti, kako se zvanično na rečima tvrdi, već je na žalost, diskriminacija žrtava na delu, kao što je i odbijanje da se otkopaju posmrtni ostaci na verifikovanim grobnim mestima, baš zato što se zna da pripadaju srpskim žrtvama. U slučaju ekshumacije i identifikacije, zvanično se navodi da je reč o ”državljanima Hrvatske” ili o hrvatskim državljanima”, što navodi na netačan zaključak o nacionalnosti žrtava a zapravo treba da perfidno prikrije pravo stanje stvari.

Na žalost, slična situacija je i u Bosni i Hercegovini u kojoj se grade javne politike na osnovu monopola jednog naroda, bošnjačkog, na žrtvu. Masovne žrtve i ratni zločini sagledavaju se gotovo isključivo u političkom a ne u činjeničnom i humanitarnom narativu, u kome stradaju istina, pravda a i prava porodica da saznaju sudbinu nestalih.

Sa žaljenjem i negodovanjem konstatujemo da se sva pitanja vezana za nestanke u oružanim sukobima na Kosovu i Metohiji, nalaze u dubokoj senci političkih pregovora predstavnika Republike Srbije i de facto vlasti u Prištini, pa tako i pitanje nestalih. Izjava Aljbina Kurtija povodom ”Zajedničke deklaracije o nestalim licima” na Kosovu i Metohiji, da se ”ova lica mogu smatrati delom srpskog genocida na Kosovu”, dakle sva lica na koja se deklaracija odnosi, njih 1618, pored toga što predstavlja generalnu činjeničnu neistinu, predstavlja grubu uvredu za one žrtve i članove njihovih porodica, kako Srpske, tako i albanske i druge nacionalnosti, koje su nestale ili stradale od strane terorističke tzv. ”OVK”, a njih je barem polovina od ovog broja, i predstavlja i bezočnu manipulaciju, pod naizgled humanom i principijelnom maskom da žrtve nemaju nacionalnost, a zapravo se sve smeštaju u nekakav činjenični koncept koji ukazuje da su žrtve Albanci a zločinci Srbi. Imajući u vidu iskustvo sa kompromitovanjem pravde u ostavštini Haškog Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji, nije realno očekivati da će porodice nestalih ostvariti pravo na pravdu u tzv. specijalizovanim većima, koja sa inostranim osobljem deluju u Hagu u kvazipravnom sistemu de facto vlasti na Kosovu i Metohiji, ali baš zbog toga suđenja u Hagu ne smeju da se događaju u mraku, daleko od očiju opšte javnosti i javnosti porodica nestalih i porodica žrtava.

Podržavamo rad nadležnih pravosudnih organa Srbije na otkrivanju ratnih zločina i procesuiranju njihovih učinilaca. Smatramo da je to pravedno i da samo na taj način možemo s punim pravom i kredibilitetom da isto zahtevamo i od svih drugih u regionu.

PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU na institucionalnu podršku društva, države i lokalnih samouprava, porodicama žrtava, na priznanje prava na satisfakciju i posebnu podršku kao jednoj od najranjivijih socijalnih grupa, koja, pored toga što je izgubila jednog ili više članova porodice, ima status izbeglih odnosno prognanih lica.

Zašto nestali i porodice nestalih još uvek, 33 godine od prvih nestanaka i stradanja na prostoru bivše Jugoslavije, još uvek u pravnom sistemu Srbije nisu prepoznate kao posebno osetljiva društvena grupa, kao žrtve ?

Zbog čega jedino Srbija, u odnosu na sve zemlje regiona, čak i u odnosu na de facto vlasti na Kosovu i Metohiji, nije sistemskim zakonom uredila najvažnija pitanja vezana za nestala lica.

PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU donošenje zakona o nestalim licima. Pitanje donošenja Zakona o nestalima, odnosno pitanje pravnog okvira vezanog za proces traženja nestalih lica i ostvarivanje prava porodica žrtava, uključujući i pravo na satisfakciju, nakon što je, delegacija Koordinacije dobila podršku od predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, 2. septembra 2019. godine, i danas, nakon 4 godine od tog dana i 33 godine od prvih nestanaka na prostoru bivše Jugoslavije, je aktuelno. Radna grupa, za izradu Nacrta Zakona o nestalima, nakon što je usaglasila preko 90% teksta, prekinula je sa radom novembra 2021. godine. Smatramo da se, uprkos postojanju nekih objektivnih razloga, ničim ne može opravdati činjenica da postupak donošenja Zakona o nestalim liicima, nije okončan u mandatu predhodne Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije. Utoliko pre što je donošenje Zakona o nestalima predviđeno Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina i Akcionim planom za sprovođenje nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, koje je vlada Republike Srbije donela oktobra 2021. godine, a kojom je predviđeno da se rad na donošenju Zakona o nestalim licima okonča u ”trećem tromesečju (dakle septembra) 2021” godine ! S toga je ovo prilika da u ime porodica žrtava javno zatražimo deblokiranje rada Radne grupe za izradu nacrta zakona o nestalim licima i okončanje postupka donošenja Zakona do kraja ove godine. Dana 16. avgusta ove godine, delegacija Koordinacije primljena je od strane resornog ministra Selakovića. Sastanak je bio veoma sadržajan i otvoren. Na njemu smo podsetili ministra da je rad na izradi nacrta Zakona o nestalim licima, kada je doveden do završne faze, zastao novembra 2021. godine. Ministarstvu smo mi dostavili poslednju radnu verziju nacrta Zakona o nestalim licima i druge prateće dokumente vezane za ovaj tekst. Pomenuta su i neka otvorena pitanja i dileme koja otežavaju i komplikuju rad na donošenju Zakona, ali, bez obzira na to, ukoliko se želi da reši neko pitanje ili problem, uvek će se naći način za to, ukoliko se pak to ne želi, uvek će se naći opravdanje. Ovom prilikom želim da ponovim i da podvučem da se politička volja za neophodnost donošenja Zakona o nestalim licima, izražena javno sa najvišeg mesta u Republici Srbiji, ne može dovoditi u pitanje. Takođe, ne možemo prihvatiti da se aktivnosti na donošenju zakona vrate na početak zbog toga što je gotovo pre 300 dana na čelu resornog ministarstva došlo do personalne promene. Naš zahtev je, da u dobroj veri i u saradnji sa resornim ministarstvom, okončamo rad na donošenju nacrta Zakona o nestalim licima, da Vlada usvoji predlog zakona i da Narodna skupština do kraja ove godine konačno donese Zakon o nestalim licima.

PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU da delegaciju Koordinacije primi predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić, i na taj način javno, simbolički i suštinski podrži porodice žrtava i njihovu borbu za pravo da znaju i pravo na pravdu, da svojim autoritetom pomognete da se rad na izradi i donošenju Zakona, konačno okonča, kao i da uputi prigodne poruke porodicama žrtava i javnosti. Poslednja vest iz Kabineta predsednika je da će delegacija Koordinacije biti primljena 4. septembra, čekamo potvrdu satnice.

PORODICE NESTALIH I DALJE ČEKAJU. To čekanje, više nego trodecenijsko, nije čekanje Godoa – nekoga koji nikada neće doći, to čekanje je zapravo sinonim za našu borbu neprestanu. Porodice nestalih neće dozvoliti da njihovi nestali nestanu. I u ovim teškim i nepredvidivim vremenima, bez obzira na dinamiku političkog života u Srbiji, porodice neće odustati od borbe za ostvarivanje prava na istinu, pravdu i satisfakciju, a Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih i udruženja – članice, neće odustati od svoje misije.

Na kraju, u ime Koordinacije i u moje ime, posebno zahvaljujem Međunarodnom komitetu crvenog krsta – Regionalnoj delegaciji u Beogradu, i svim dragim i dobrim ljudima zaposlenim u Delegaciji, koji su nas svih ovih godina logistički i materijalno pomagali, uz humano i prijateljsko razumevanje, ne samo u obeležavanju Međunarodnog dana nestalih lica. Ovo je poslednji li pretposlednji put da su to učinili, jer su nas danas obavestili da podrška udruženjima porodica prestaje.