Још увек се трага за 1.837 несталих лица без обзира на националност и вероисповест

Дан сећања на страдале и киднаповане Србе са територије општине Ораховац, у периоду од 1998. до 2000. године, обележен је данас парастосом који је пред каменим спомеником у Великој Хочи служио јереј великохочански Вуксан Костић.

Он је поручио да сећање на жртве не сме да се угаси, и додао да, морамо да верујемо да они нису пострадали и да нису мртви, него да су у Господу сви људи живи.

„И да сте свесни да треба да се молите Господу Богу за њих сваког дана. Они људи који су чинили зулум и који су убијали наше комшије, наша браћу и сестре, мислили су да се тиме прича завршава. Међутим, као што су рекли наши писци: „И гробови наши бориће се с вама.” И дан-данас на овим местима ти наши људи који су убијени, који су киднаповани, они су и те како живи и ми то видимо, јер су они живи у срцима нашим”, рекао је јереј Костић.

Он је позвао грађане да се сваке године у што већем броју окупљају на овом месту.

„Ми некада можемо и да знамо да тешко оним људима који убијају тело, а души не могу да науде. Заправо, ми откада памтимо и када знамо, православни хришћански род је увек био прогнан на разноразним местима, али нажалост се смрћу ништа није завршило. Јер је Господ Исус Христос пре 2.000 година ту исту смрт победио и нама даровао живот вечни”, истакао је Костић.

Представници породица киднапованих и несталих, Комисије за нестала лица и Канцеларија за Косово и Метохију положили су венце на споменик страдалима.

Представница Комисије за нестала лица Владе Србије Весна Бошковић изјавила је да надлежне институције ни после 28 година не губе наду да ће пронаћи посмртне остатке оних за којима, како је нагласила, неуморно трагају свих ових година.

„Поново смо се овде и окупили како бисмо одржали помен невино страдалим жртвама, како бисмо још једном поновили, ма где били, да од њихове судбине нећемо одустати, ма колико година је прошло, а прошло је превише. Имена уклесана у овом камену, све до једног, заслужују мир, а њега могу добити само ако сви ми добијемо и истину”, рекла је Бошковић.

Бошковић је навела да тек када „своје најмилије будете могли да сахраните како доликује и ожалите како заслужују, а ми могли да закључимо и последњи досије несталог лица”, можемо у миру да сачекамо овоземаљску правду.

„Сваки напор и свака препрека са којом се током овог процеса спремно суочавамо је мали дуг храбрости жртвама које су своје животе оставиле на својим огњиштима, на свом Космету, од којег никада нису одустали. Кажу да ми политизујемо ово хуманитарно питање. Кажу да не одговарамо на њихове захтеве. Кажу да нас не интересују нестала лица. Кажу они свашта, и ту ћу застати и подсетити вас на 18. јул 2025. године. Сви знамо шта се десило”, рекла је она.

Додала је да се још увек трага за 1.837 несталих лица без обзира на националност и вероисповест.

„Ми тражимо, и као што смо прошле године подсетили, на локације и захтеве које смо им проследили. И то неке од захтева и пре 12 година. Да вас подсетим на Дојнице, сваке године помињемо Дојнице, Лапушник, захтев да провере локацију коју смо им дали са све координатама, фотографијама и прецизним описом места. Захтев од пре 12 година. Кошаре – били смо на Кошарама, радили смо проверу неке локације, то није то што смо ми тражили”, указала је Бошковић поменувши и Лугово, Ливичко језеро, Исток и Будисавце из ког је нестало једно свештено лице.

Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Милош Терзић истакао је да су ови дани, још од 1998. године, међу најтужнијим и најтрагичнијим данима у новијој српској историји и сходно томе се памти свака жртва, појединац и породица која већ деценијама чека правду.

„Та правда је очигледно спора и ми увек апелујемо и упиремо прст у међународне факторе и међународне представнике и питамо се зашто су се још од 1998. године до сада, често, готово увек сврставали на страну оних који су чинили неправде према нашем српском народу”, навео је Терзић.

Он је указао да смо се окупили због истине, због правде и због дуга који, како је рекао, имамо сви према члановима породица, страдалима, киднапованима и убијеним сународницима овог дела Метохије и Ораховачког краја.

Поручио је свима, и како је нагласио, међународном фактору – да не могу да нам забране да будемо Срби и да нас одвоје од нашег народа и тога да негујемо културу памћења на наше сународнике.

„И да обележавамо дане из наше славне, али и трагичне прошлости и историје. Ми ћемо то да радимо заједно са породицама све док потомци страдалих, убијених и киднапованих Срба не угледају лице правде, а и након тога ћемо долазити у још већем броју. Нека је вечна слава и хвала свим страдалим Србима на простору Косова и Метохије, а ми ћемо, као што сам рекао, у пуном капацитету и свим расположивим средствима да се боримо за истину и правду”, поручио је Терзић из Велике Хоче.

Терзић је указао да „ми Срби знамо где се истина налази и да она пре или касније изађе на површину и истакао да никада нећемо одустати од правде”.

„После више од три деценије, на пример у Братунцу, где су почињени злочини такође над српским народом, појавио се и изасланик председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа да се поклони српским жртвама. Надам се, и то ће допринос дати и миру, и правди, и истини, да ће се то једног дана догодити и овде, јер пуну истину знају и Американци”, казао је Терзић.

Од 17. до 22. јула 1998. године, током напада припадника такозване ОВК на Ораховац и околна села – Ретимље, Оптерушу, Зочиште и Велику Хочу, киднаповано је више од 100, а убијено седам особа.

У Ораховцу је пре сукоба 1998. и 1999. године живело око 3.000 Срба.

Извор: politika.rs