Članovi porodica ubijenih na KiM, čija su se imena našla u optužnici protiv Tačija
– Prvo su kidnapovali Jugoslava, koji je krenuo na posao 10. jula 1998. godine. Radio je kao noćni čuvar, a na radnom mestu, u portirskoj kućici, rođaci koji su krenuli u potragu za njim pronašli su ranac sa stvarima i ostatke hrane koju nije stigao da pojede. Zatim su oteli i njegovog brata Saška, desetak dana kasnije. Anđelko je ubijen na kućnom pragu, u noći između 17. i 18. jula iste godine. Njegovu sahranu, naoružani do zuba, nadgledali su pripadnici OVK, a posle nje su kidnapovali Anđelkovog sina Živka. Ukupno 15 muškaraca iz porodice Kostić je stradalo, među njima i moja dva rođena brata Todor i Lazar, ali i moja braća od stričeva – nabraja Olgica Kostić Božanić. – To su najcrnji dani mog života. Od tada imam samo njihove fotografije i uspomene.
Tela Kostića pronađena su 2005. godine u jami Volujak kod Kline. Ovde su nađeni i posmrtni ostaci oca i sina, Rajka i Cvetka Nikolića.
– Rajko je imao samo sedamnaest godina – rekla nam je juče njegova sestra Kristina. – Utehe nema, ali se nadamo da će pravda, iako kasni dve i po decenije, ipak biti dostižna za nas i naše najbliže.
ŽIVANOVIĆ: LISTA JOŠ NIJE KONAČNA
ADVOKAT Zoran Živanović, koji je bio branilac u Tribunalu za zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu, rekao je za “Novosti” da ovo najverovatnije nije konačan spisak žrtava jer i dalje ima delova optužnice koji su redigovani.
– Imena žrtava se čuvaju iz raznih razloga. Na primer, oni koji su preživeli mogu biti svedoci, a neobjavljivanjem imena onih koji nažalost nisu čuvaju se njihove porodice. Smatram da će biti još dopuna optužnice i događajima, a možda i novim imenima – objasnio je Živanović.
Na naše pitanje mogu li odgovarati i oni koji su za neka dela već oslobođeni, poput Fatmira Ljimaja i Ramuša Haradinaja, navodi da ne veruje, ali ističe da njih dvojica sigurno nisu bili sami tako da ima šanse da se sudi drugima za, na primer, Klečku. Ovaj logor deo je i optužnice protiv Tačija i još trojice.
Taj jul 1998. godine bio je koban za Orahovac. Tada je na stotine srpskih civila kidnapovano – žene, deca, stari i nemoćni, kao i monasi manastira Sveti Vrači u Zočištu. Žene, deca i monasi vraćeni su kasnije u manastir posredstvom međunarodnog Crvenog krsta. Na ulazu u Orahovac pripadnici OVK zaustavili su i kidnapovali petočlanu porodicu Baljošević. Na spisku ubijenih, koji se pominju u optužnici, nalaze se i trojica članova ove porodice.
Inače, Tači, Seljimi, Krasnići i Veselji terete se za ratni i zločin protiv čovečnosti, ubistva, mučenja i kidnapovanja na teritoriji KiM i na severu Albanije, Srba, Roma i “nelojalnih” Albanaca. Suđenje će početi 3. aprila, proces bi mogao da traje oko pet godina, a na spisku svedoka koje je pripremilo Tužilaštvo ima 320 ljudi. Većina njih dobila je status “zaštićenog svedoka”.
NEMA SIMBOLA U SUDU
U zgradi Specijalizovanog veća za ratne zločine na Kosovu, sa sedištem u Hagu, nema zastave lažne države, već je istaknuto samo obeležje ove pravosudne institucije.
Portparolka Angela Grip rekla je da “Specijalizovano veće nije u obavezi da primenjuje Zakon o simbolima Kosova”. Ona je tako odgovorila na pitanje novinara prištinskog “Kljana”, koji su posetili sud i primetili da nema obeležja.
– Često nas pitaju jer verujem da postoji zakon na Kosovu koji predviđa da određene institucije moraju da imaju simbole Kosova, odnosno to važi za specijalizovane komore Kosova. Kada je skupština usvojila Zakon o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, tu se ne navodi da zakon o simbolima važi za nas – objasnila je Gripova.
Tači i još trojica njegovih saradnika nalaze se u zatvoru u Hagu od 2020. godine, više puta su tražili da se brane sa slobode, ali su ti zahtevi odbijeni, najviše da bi se izbeglo uticanje na svedoke.
Izvor: https://www.novosti.rs/
