Процес проналажења и идентификације отетих и несталих лица са Косова и Метохије и иначе се одвија сувише споро, али у последње две године у озбиљном је застоју пре свега због опструкције Приштине, констатовано је данас на конференцији за новинаре Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ.
На скупу, поводом обележавања 23 године рада Удружења „Отворите врата истини, неизвесност убија“, представник Комисије за нестале Владе Србије Љиљана Крстић изјавила је да стварног помака у решавању судбине отетих и несталих лица немамо, али да је то последица тога што је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти зауставио рад Радне групе комисије за нестала лица Београда и Приштине, па је последња седница одржана пре две године, 16. априла 2021.
Она је истакла да је Радна група основана 2004. и да је од тада решила 73 одсто случајева несталих и киднапованих лица, да их се још 1.621 води као нестао, од чега њих 568 су лица неалбанске националности. Такође, истакла је, Србија је од Приштине преузела посмртне остатке 382 лица неалбанске националности.
Крстићева је нагласила да се масовне гробнице налазе на КиМ, да су нашим властима потпуно недоступне и да, по том питању, потпуно зависимо од Приштине.
„На КиМ се налази још девет регистрованих масовних гробница које нису истражене. Прошле године истражена је она на Новом Брду, али без резултата. Прошле године је само једно лице идентификовано и сахрањено у Грачаници“, навела је Крстић.
Она је инсистирала да се одржи седница Радне групе и подсетила да је Радна група имала састанак и месец дана по проглашењу независности тзв. Косова, управо зато да се питање несталих и киднапованих не би политизовало.
Крстић је навела да у мртвачници у Приштини има још 350 неидентификованих посмртних остатака, од којих се очекује да су 70 до 80 неалбанаца.
Она је нагласила да постоји декларација коју треба да потпишу Курти и председник Србије Александар Вучић о несталим лицима, али да она још увек није потписана пошто је Приштина инсистирала на термину присилно нестала лица. Једина добра вест, додала је, што је Суд у Хагу објавио регионалну базу свих несталих лица у бившој СФРЈ, и што свако може да уђе на ту базу и провери податке о несталима.
Што се тиче новог Закона о киднапованим и несталим лицима, Крстић је рекла да је урађено 95 одсто Нацрта закона, али да је рад на њему био успорен због избора и конституисања нове владе.
Председница Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ Верица Томановић апеловала је да се отворе сви досијеи, архиве и документа о страдањима Срба на КиМ. Истакла је да су разочарани због поражавајућих резултата, а да експерти ни после 23 године не могу да нађу заједнички језик.
„Зид ћутања, блокада информација, манипулације то је једино што нам је понуђено од Београда, Брисела и Приштине. Испоштовали смо све власти, понашали смо се достојанствено, само да дођемо до истине. Заустављен је рад на терену, нема званичних потврда ДНК анализа, нама хапшења, процесуирања злочинаца и зато нема ни резултата“, поручила је Томановић.
Како је рекла, нестали и њихове породице постали су жртве личних амбиција и договора појединаца, а над њима се и даље врши злочин јер им је ускраћена истина. „Нико не говори о одговорности, да ли је намера одговорних да се умањи број жртава и да не дође до одговорности. Страховања породица да неће пронаћи своје најмилије доводе их до очајање, али наше наде у елементарну правду и даље постоје ако се спороде међународна војна и цивилна мисија на КиМ. До данас нико не реагује на киднаповање и убијања на хиљаде цивила на КиМ, на прогон и девастирање хиљада људи, нити ишта наговештава њихов повратак“, истакла је Томановић.
Она је цитирала Шијан Џонс из Амнести интернешнела, која је 2013. рекла да је УН мисија на КиМ неуспела, јер УНМИК није успео да истражи системске злочине над Србима и њихове отмице, те да УНМИК треба да обештети породице за бол и осећање безнађа.
Председник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора СФРЈ Душан Челић истакао је да највише боли што су српске жртве на простору СФРЈ дискримисане и што се на њих гледа као на неке успутне жртве, које не завређују ангажовање јавности и државних органа ради трагања за њима и откривање идентитета. Додао је да је идентична ситуација у целој бившој СФРЈ.
„Наше власти су пропустииле прилику да интернационализују питање српских жртава на КиМ. УНМИК је сам констатовао да ништа није учињено осим што су примљене пријаве за нестанак Срба и да УН ништа нису урадиле по том питању“, истакао је Челић.
Он је нагласио да Закон о несталима није донет упркос обећању председника Александра Вучића. „Срамота да једино Србија нема Закон о несталима у региону и да само Србија не признаје и не види породице несталих као жртве. Подсећам на обећање Вучића 1. септембра 2019. и позивам га да спроведе то обећање“, рекао је Челић.
Додао је да не очекује много од суђења у Хагу поводом извештаја Дика Мартија. „Имам утисак да је то тело настало политичком нагодбом, бојим се да ће и правда бити таква и да ће служити у сврху управљања кризом од великих сила на подручју КиМ. Нисам оптимиста и не очекујем да ће тела у Хагу досегнути правду. Досадашњи поступци били су више исмевање правде“, закључио је Челић.
Помоћник директора Канцеларије за КиМ Игор Поповић истакао је да је питање идентификације несталих и киднапованих високо на листи приоритета Владе Србије, јер је то хуманитарно питање и да ће Србија наставити да ради на њему, али и на проналажењу починиоца злочина.
„Фрустрација је што се после више од 23 године бавимо истим питањима и налазимо у истој ситуацији, али то је последица опструкиције Приштине, која је чак председнику Комисије за нестала лица Вељку Одаловићу, забранила улаз на КиМ. А он је и пореклом са КиМ“, нагласио је Поповић.
Он је додао да се на КиМ врши прогон и над члановима породицама несталих и навео пример сина Љубомирке Милосављевић из Истока, која је убијена и не зна се шта је са њеним посмртним остацима, док је њен син ухапшен када је хтео да покрене поступак због узурпираног стана и оптужен за наводне ратне злочине.
Извор: www.tvmost.info