Широм света обележава се Међународни дан несталих са циљем присећања на нестале особе и указивање на право породица да знају судбину својих најближих који се воде као нестали. У региону се трага за готово 10.000 особа несталих током ратова деведесетих. Потраге за несталим Србима на КиМ скоро и да нема, истакли су у Грачаници чланови породица киднапованих и несталих.
Према подацима Црвеног крста, у региону се трага за готово 10.000 особа несталих током ратова деведесетих. Више од трећине су српске националности.
Председник Координације српских удружења породица несталих Душко Челић каже да се, упркос постојању оправданих разлога, не може оправдати чињеница да закон о нестaлима није донет у мандату претходне Владе и Скупштине.
„Колико друштво у трци за опстанком занима трагедија других, да ли га све ране боле, колико људи у Србији зна 33 године од почетка првих сукоба на простору бивше Југославије да постоји велика социјална група коју чине унесрећене породице прогнаних из својих домова“, рекао је Челић.
На конференцији Координације министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић најавио је да ће се наставити са радом на доношењу Закона о несталим лицима јер за то постоји и политичка воља председника Србије.
Истакао је да се ради и на томе да се успостави и Национални дан несталих лица и изразио спремност да се у општинама и градовима широм Србије подигну спомен обележја несталим лицима.
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић рекао је да се процес идентификације несталих данас налази у критичној фази узимајући у обзир број несталих који су идентификовани, односно три лица у Хрватској и исти број у БиХ.
„То говори о неспремности оних чија је то обавеза и оно што је још горе – о српским жртвама се не говори“, рекао је Одаловић.
„Нећемо одустати од захтева да се сазна судбина несталих“
Чланови породица киднапованих и несталих са КиМ поручили су из Грачанице да неће одустати од захтева да се сазна судбина њихових најмилијих и док се кривци за отмице и убиства Срба не приведу правди, напомињући да је, нажалост, истина све даља, а остаје питање зашто и докле ће чланови њихових породица да буду НН лица.
Породице несталих на КиМ: Нећемо одустати од захтева да се сазна судбина несталих
Окупили су се испред Општине Грачаница како би још једном поновили да и после више од две деценије не знају ко је и зашто киднаповао и убијао Србе пре, за време и после оружаног сукоба у јужној српској покрајини.
Лајчак, Суниог и Барбано: Потребан напредак у утврђивању судбине несталих на КиМ
Потребан је опипљив напредак када је реч о утврђивању судбине 1.616 несталих особа које још нису пронађене на Косову и Метохији, наводи се у заједничком саопштењу специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака, шефа Канцеларије ЕУ у Приштини Томаша Суниога и шефа Мисије Еулекса Ђованија Пјетра Барбана.
Они су додали да је неопходно и да се у потпуности призна право породица несталих особа да знају истину о судбини својих најмилијих.
Београд и Приштина морају да ураде много како би обезбедили потпуно спровођење одговарајућих обавеза у области несталих особа и ојачали сарадњу у идентификацији места сахрањивања и вршењу ископавања“, навео је Лајчак, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Еулекса.
Суниог је указао на значај могућности да се чује глас породица несталих.
Барбано је додао да стручњаци Мисије Еулекса настављају да раде заједно са својим колегама на КиМ у Институту за судску медицину на утврђивању судбине несталих особа, нудећи експертизу и савете у идентификовању необележених гробница и ексхумацији и идентификацији несталих особа.
Затражили су да питање несталих буде приоритет у преговорима Београда и Приштине, а да се отворе сва потенцијална гробна места.
„Године пролазе, а ми остајемо са нашим болом, тугом и неизвесношћу да се киднаповани пронађу, а извршиоци тих злочина изведу пред лице правде“, рекла је координаторка Удружења киднапованих и несталих са КиМ, Силвана Маринковић.
Још увек није разјашњена судбина 1.657 несталих особа са КиМ, а у мртвачници у Приштини се налазе посмртни остаци више од 400 особа.
Потраге за несталим Србима на КиМ скоро и да нема. Пре скоро две године из приштинске комисије за нестала лица је најављено ископавање на Кошарама, где је нестало седам српских војника, док се о осталим локацијама које су Срби пријавили и не говори.
Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић саопштио је да „Србија још једном потврђује своју недвосмислену намеру да на сваки начин допринесе расветљавању судбине особа које су нестале на Косову и Метохији“, и изражава наду да ће, „након што Приштина прекине праксу бруталне политичке злоупотребе овог питања, породице које и даље трагају за својим најмилијима добити макар делимичну утеху“.
„Нажалост, поруке Аљбина Куртија и његових посилних и данас нам показују колико је Приштини мало стало до обзира хуманости и стварне нормализације односа, већ свако питање па и потрагу за 1.618 несталих користе за дневно политичку борбу, уместо да престану са опструкцијама примене Декларације о несталим особама што чине већ четири месеца“, навео је Петковић.
Мисија ОЕБС-а: Београд и Приштина да спроведу декларацију о несталима
Мисија ОЕБС-а у Приштини позвала је Београд и Приштину да спроведу Декларацију о несталим особама потписану 2. маја у Бриселу.
Мисија ОЕБС-а је на Твитеру истакла да жали за 1.617 несталих током сукоба на КиМ.
„Наше мисли и молитве иду породицама и пријатељима свих несталих особа. Позивамо стране да спроведу Декларацију о несталим особама потписану 2. маја ове године у Бриселу, са циљем да се оконча патња и подстакне трајно помирење и мир“, пише у објави.
Шефица Унмика Каролин Зијаде позвала је власти да уложе обновљене напоре и посвећеност у решавању судбине несталих особа на КиМ.
Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, 6.065 особа је нестало као резултат сукоба на Косову и Метохији 1998. и 1999. године.
У прошлој години пријављен нестанак 1801 особе, нађено 1620
Центар за несталу и злостављану децу саопштио је данас да је, према евиденцији Министарства унутрашњих послова, у 2022. години пријављен нестанак 1.801 особе, од којих је нађено 1.620, што значи да 181 породица и даље трага за својима.
Додаје се да је током 2021. године нестало 2.830 људи, а нађено их је 2.785.
„Неки од најчешћих разлога који могу довести до одлуке да се особе удаље из свог окружења су ментално здравље, најчешће депресија и анксиозност или деменција“, истиче се у саопштењу.
Као разлози се наводе и конфликти унутар породице, насиље над женама, лоши животни услови, економске потешкоће.
Извоор: www.rts.rs