Širom sveta obeležava se Međunarodni dan nestalih sa ciljem prisećanja na nestale osobe i ukazivanje na pravo porodica da znaju sudbinu svojih najbližih koji se vode kao nestali. U regionu se traga za gotovo 10.000 osoba nestalih tokom ratova devedesetih. Potrage za nestalim Srbima na KiM skoro i da nema, istakli su u Gračanici članovi porodica kidnapovanih i nestalih.
Prema podacima Crvenog krsta, u regionu se traga za gotovo 10.000 osoba nestalih tokom ratova devedesetih. Više od trećine su srpske nacionalnosti.
Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih Duško Čelić kaže da se, uprkos postojanju opravdanih razloga, ne može opravdati činjenica da zakon o nestalima nije donet u mandatu prethodne Vlade i Skupštine.
“Koliko društvo u trci za opstankom zanima tragedija drugih, da li ga sve rane bole, koliko ljudi u Srbiji zna 33 godine od početka prvih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije da postoji velika socijalna grupa koju čine unesrećene porodice prognanih iz svojih domova“, rekao je Čelić.
Na konferenciji Koordinacije ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković najavio je da će se nastaviti sa radom na donošenju Zakona o nestalim licima jer za to postoji i politička volja predsednika Srbije.
Istakao je da se radi i na tome da se uspostavi i Nacionalni dan nestalih lica i izrazio spremnost da se u opštinama i gradovima širom Srbije podignu spomen obeležja nestalim licima.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da se proces identifikacije nestalih danas nalazi u kritičnoj fazi uzimajući u obzir broj nestalih koji su identifikovani, odnosno tri lica u Hrvatskoj i isti broj u BiH.
“To govori o nespremnosti onih čija je to obaveza i ono što je još gore – o srpskim žrtvama se ne govori”, rekao je Odalović.
“Nećemo odustati od zahteva da se sazna sudbina nestalih”
Članovi porodica kidnapovanih i nestalih sa KiM poručili su iz Gračanice da neće odustati od zahteva da se sazna sudbina njihovih najmilijih i dok se krivci za otmice i ubistva Srba ne privedu pravdi, napominjući da je, nažalost, istina sve dalja, a ostaje pitanje zašto i dokle će članovi njihovih porodica da budu NN lica.
Porodice nestalih na KiM: Nećemo odustati od zahteva da se sazna sudbina nestalih
Okupili su se ispred Opštine Gračanica kako bi još jednom ponovili da i posle više od dve decenije ne znaju ko je i zašto kidnapovao i ubijao Srbe pre, za vreme i posle oružanog sukoba u južnoj srpskoj pokrajini.
Lajčak, Suniog i Barbano: Potreban napredak u utvrđivanju sudbine nestalih na KiM
Potreban je opipljiv napredak kada je reč o utvrđivanju sudbine 1.616 nestalih osoba koje još nisu pronađene na Kosovu i Metohiji, navodi se u zajedničkom saopštenju specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, šefa Kancelarije EU u Prištini Tomaša Sunioga i šefa Misije Euleksa Đovanija Pjetra Barbana.
Oni su dodali da je neophodno i da se u potpunosti prizna pravo porodica nestalih osoba da znaju istinu o sudbini svojih najmilijih.
Beograd i Priština moraju da urade mnogo kako bi obezbedili potpuno sprovođenje odgovarajućih obaveza u oblasti nestalih osoba i ojačali saradnju u identifikaciji mesta sahranjivanja i vršenju iskopavanja”, naveo je Lajčak, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Euleksa.
Suniog je ukazao na značaj mogućnosti da se čuje glas porodica nestalih.
Barbano je dodao da stručnjaci Misije Euleksa nastavljaju da rade zajedno sa svojim kolegama na KiM u Institutu za sudsku medicinu na utvrđivanju sudbine nestalih osoba, nudeći ekspertizu i savete u identifikovanju neobeleženih grobnica i ekshumaciji i identifikaciji nestalih osoba.
Zatražili su da pitanje nestalih bude prioritet u pregovorima Beograda i Prištine, a da se otvore sva potencijalna grobna mesta.
“Godine prolaze, a mi ostajemo sa našim bolom, tugom i neizvesnošću da se kidnapovani pronađu, a izvršioci tih zločina izvedu pred lice pravde”, rekla je koordinatorka Udruženja kidnapovanih i nestalih sa KiM, Silvana Marinković.
Još uvek nije razjašnjena sudbina 1.657 nestalih osoba sa KiM, a u mrtvačnici u Prištini se nalaze posmrtni ostaci više od 400 osoba.
Potrage za nestalim Srbima na KiM skoro i da nema. Pre skoro dve godine iz prištinske komisije za nestala lica je najavljeno iskopavanje na Košarama, gde je nestalo sedam srpskih vojnika, dok se o ostalim lokacijama koje su Srbi prijavili i ne govori.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković saopštio je da “Srbija još jednom potvrđuje svoju nedvosmislenu nameru da na svaki način doprinese rasvetljavanju sudbine osoba koje su nestale na Kosovu i Metohiji”, i izražava nadu da će, “nakon što Priština prekine praksu brutalne političke zloupotrebe ovog pitanja, porodice koje i dalje tragaju za svojim najmilijima dobiti makar delimičnu utehu”.
“Nažalost, poruke Aljbina Kurtija i njegovih posilnih i danas nam pokazuju koliko je Prištini malo stalo do obzira humanosti i stvarne normalizacije odnosa, već svako pitanje pa i potragu za 1.618 nestalih koriste za dnevno političku borbu, umesto da prestanu sa opstrukcijama primene Deklaracije o nestalim osobama što čine već četiri meseca”, naveo je Petković.
Misija OEBS-a: Beograd i Priština da sprovedu deklaraciju o nestalima
Misija OEBS-a u Prištini pozvala je Beograd i Prištinu da sprovedu Deklaraciju o nestalim osobama potpisanu 2. maja u Briselu.
Misija OEBS-a je na Tviteru istakla da žali za 1.617 nestalih tokom sukoba na KiM.
“Naše misli i molitve idu porodicama i prijateljima svih nestalih osoba. Pozivamo strane da sprovedu Deklaraciju o nestalim osobama potpisanu 2. maja ove godine u Briselu, sa ciljem da se okonča patnja i podstakne trajno pomirenje i mir”, piše u objavi.
Šefica Unmika Karolin Zijade pozvala je vlasti da ulože obnovljene napore i posvećenost u rešavanju sudbine nestalih osoba na KiM.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, 6.065 osoba je nestalo kao rezultat sukoba na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine.
U prošloj godini prijavljen nestanak 1801 osobe, nađeno 1620
Centar za nestalu i zlostavljanu decu saopštio je danas da je, prema evidenciji Ministarstva unutrašnjih poslova, u 2022. godini prijavljen nestanak 1.801 osobe, od kojih je nađeno 1.620, što znači da 181 porodica i dalje traga za svojima.
Dodaje se da je tokom 2021. godine nestalo 2.830 ljudi, a nađeno ih je 2.785.
“Neki od najčešćih razloga koji mogu dovesti do odluke da se osobe udalje iz svog okruženja su mentalno zdravlje, najčešće depresija i anksioznost ili demencija”, ističe se u saopštenju.
Kao razlozi se navode i konflikti unutar porodice, nasilje nad ženama, loši životni uslovi, ekonomske poteškoće.
Izvoor: www.rts.rs
