Отимане су и одвођене у непознатом правцу особе различите старосне структуре: деца, жене, старци, одрасли. Професори универзитета, лекари, новинари, студенти, ученици, занатлије, пољопривредници, уметници, свештеници, припадници МУП и ВЈ итд.
Отмицама су захваћени и болесници – инвалиди различитих категорија, ретардиране личности, друшевно поремећене особе, лица оболела од неизлечивих болести и тд.
Насилна лишавања слободе и убиства су вршена у породичним кућама, на радним местима, у заседама у саобраћају и на другим јавним местима. Наше Удружење поседује податке о времену и начину отмице прикупљене од најближих сродника и непосредних сведока.
Још од трагичних отмица 1998. године доказано је постојање тајних логора и затвора на Косову и Метохији и у Албанији. До 12. јуна 1999. тражимо одговорност од наше државе. Након тога, наступила је одговорност КФОР и УНМИК јер су они дошли након потписане Резолуције Савета безбедности УН 1244 да обезбеде ред и мир, спроводе и осигурају безбедност свих грађана.
Након пријава породица о нестанку војници КФОР и УНМИК су били у обавези да истраже све локације, изврше рацију и ослободе на стотине киднапованих Срба, Рома, Албанаца и других. Могли су да спасу људске животе а у пракси су били само посматрачи егзодуса, као и МКЦК који није поштовао Женевску Конвенцију и II допунски протокол који штити људски живот и хуманитарно право, као и да испоштују Резолуцију о присилном притварању.
Отварањем архива свих надлежних институција Власти и Међународних организација убрзао би се процес расветљавања судбина киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији. Предлажемо формирање јединствене базе података појединачно за сваку киднаповану и несталу особу.
Предлажемо покретање истражних радњи и одговорности за киднаповање, мучење и присилно затварање Срба и осталих на Косову и Метохији од стране СБ УН јер су они били гарант мира након јуна 1999. године. Подржавамо за формирање Специјалног суда за злочине ОВК.
Откривене масовне гробнице Клечка /1998./, Радоњићко језеро /1998./, Глођане /1998./, Волујак рудник /1998./ , Пећина Волујак /2005./, Малишево /2005./ су стратишта где су пронађени посмртни остаци претежно Срба и осталих, убијених од стране припадника ОВК – НИКО НИЈЕ ОСУЂЕН.
Филм „Трагом истине… где су?“ је сведочанство трагичних догађаја на Косову и Метохији од 1998. до краја 2000. године. На основу веродостојних казивања чланова породица.
Новинар истраживач
Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији је непрофитабилна, невладина организација хуманитарног карактера и има за циљ расветљавање судбина отетих и несталих.
Удружење искључује политички ангажман и страначко промотерство, не лицитира жртве, нити злоупотребљава несрећу.
Ово Удружење је основано марта 2000. године у Београду са циљем проналажења и расветљавања судбина киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији од 1998. године до данас од стране наоружаних и униформисаних лица која себе називају ОВК а који су након доласка мировних снага легализовани у Косовски заштитни корпус. Ради боље комуникације са породицама Удружење има своје подканцеларије у Нишу, Краљеву, Грачаници (Косовска Митровица и Велика Хоча).
На основу статистичке обраде коју је сачинило наше Удружење, од укупног броја киднапованих и несталих лица, 20% је нестало пре НАТО агресије, 5% за време агресије а 75 % након доласка мировних снага.
Отета и нестала лица су припадници свих народа, националних мањина, етничких заједница, као и свих конфесија: Срби, Црногорци, Муслимани, Турци, Роми, Горанци, као и известан број Албанаца и страних држављана.
Председник Удружења
Секретар Удружења
Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији је непрофитабилна, невладина организација хуманитарног карактера и има за циљ расветљавање судбина отетих и несталих.
Контактирајте нас и одговор ћете добити у најкраћем могућем року!
