Данас је одржана свечана академија Меморијалног центра Републике Српске, на којој је представљен досадашњи рад Центра и отворена највећа база снимљених сведочанстава о страдању српског народа на простору бивше Југославије.
Како је наведено, база Меморијалног центра садржи 1.500 снимљених свједочанстава која представља јединствен епицентар друштвеног, научног и институционалног сазнања о страдању српског народа кроз снимљена сведочанства чланова породица погинулих и несталих цивила и војника Одбрамбено-отаџбинског рата, као и свих оних који својом судбином сведоче о српском страдању и борби.
Ова база обухвата сведочанства са простора Републике Српске, БиХ, Србије, нарочито са територије Косова и Метохије, некадашње Републике Српске Крајине и Хрватске, као и сведочанства о геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата.
Реч је о једном од најзначајнијих националних пројеката у области очувања културе памћења, који по свом значају превазилази оквире матичног простора и представља трајни допринос цјелокупном српском народу.
На академији се обратила и Председница Мирјана Божин – Председница Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица на простору бивше Југославије.
говор Председнице:
Поштовани домаћини,
Драги гости,
Поштоване породице стадалих и несталих лица,
Желим да вам се захвалим што сте данас одвојили време да својим присуством подржите овај историјски догађај за српски народ, препознајући његов значај за будућност. Посебно се захваљујем Денису Бојићу, директору Меморијалног центра Републике Српске, што је позвао представнике Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије на Свечану академију, на којој ће бити представљен досадашњи рад Меморијалног центра Републике Српске и отворена највећа база снимљених сведочанстава о страдању српског народа.
Координација као кровна организација окупља више од 60 удружења породица жртава из Републике Србије, Републике Српске и Црне Горе.
На подручју бивше Југославије током оружаних сукоба од 1990. до 2000. године погинуло је и нестало око 50.000 Срба. Од првог погинулог припадника ЈНА на подручју Словеније, потом на подручју Републике Хрватске и БиХ, и на крају на подручју Косова и Метохије нико није одговарао за почињене злочине над припадницима српског народа.
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије и Меморијални центар Републике Српске потписали су Меморандум о сарадњи, који има за циљ снимање и похрањивање сведочанстава чланова породица страдалих на простору бивше Југославије, у периоду од 1990-2000. године. Приче које су проистекле из овог вида сарадње чине саставни део Меморијалног центра .српског страдања.
На овај начин Меморијални центар је први пут објединио сведочења о српском страдању на простору бивше Југославије и указао на његове размере кроз јединствену дигиталну базу која повезује жртве у Љубљани, Загребу, Вуковару, Госпићу, Сиску, Бјеловару, Осијеку, Окучанима, Врбовљанима, Доњем Рајићу, Петрињи, Грачацу, Книну, Мркоњић Граду, Фочи, Сарајеву, Броду, Кравици, Сребреници, Кључу, Мостару, Београду, Новом Саду Сурдулици, Нишу, Приштини, Призрену, Сувој Реци, Пећи, Ораховцу и бројним другим местима.
Овим сведочењима чланова породица српских жртава приказана је дуго прикривана истина о њиховом страдању. Потресне исповести у којима су исказане емоције, страхови и патње, несумњиво говоре о тежини времена кроз које су пролазили наши сународници током сукоба.
Сведочења треба да служе као опомена целокупном друштву и међународној заједници на трагедије које су се догодиле како се више никада не би понавиле, будући да су се највећи злочини дешавали наочиглед оних који су требали да их спрече.
Надамо се да ће у будућности Меморијални центар страдања српског народа имати образовну улогу и јачати свест генерација које долазе о националном идентитету и јединству нашег народа, те важности мира и заједничког живота у региону, подједнако поштујући људска права свих народа на овим просторима. Такође, надамо се да у будућности ниједан други народ неће делити нашу судбину нити имати потребу за архивама овакве врсте.
Координација жели да упути апел за убрзање процеса тражења несталих лица и подсети јавност да се на простору бивше Југославије тражи још 9.579 лица, у БиХ 6.140, у Хрватској 1.853 и на Косову и Метохији 1.586.
За Координацију питање потраге за несталима није политичко ни етничко, већ хуманитарно и цивилизацијско, чије је решавање заједнички дуг прошлости. Чланице Координације – Удружења кроз регионалну мрежу покушавају градити заједничку будућност и суживот са својим комшијама.
И данас, породице са болом али и надом чекају истину о својим најмилијима и могућност да их ожале на достојан начин. Због тога никада неће одустати од потраге за несталима нити престати да инсистирају да се расветли судбина сваког појединца.
Апелујемо на међународну заједницу, да изврши притисак и да се укључи у решавање питања судбине несталих лица. Многе породице живе у болу и неизвесности 35 година, неке су нас напустиле а нису пронашле своје најмилије и на достојанствен начин их сахраниле.
Координацијa има обавезу да у име несталих настави борбу за истину и правду и да заједно са Меморијалним центром Републике Српске не дозволи да се страдања српског народа прекрајају и падну у заборав.
На крају дугујемо захвалност Влади Републике Српске и Председнику Републике Српске на подршци коју је пружила Мемопријалном центру, Денису Бојићу и свим његовим сарадницима на истрајности и упорности, на томе што су омогућили да заживи база прича о страдању српског народа, а посебно хвала породицама које су смогле снагу и поделиле своју бол са којом живе деценијама.
