У Великој Хочи служен помен отетим и убијеним Србима са подручја Ораховц
Овде смо заједно у знак сећања на трагедију српског становништва овог краја, на масовна киднаповања и убиства и на 84 убијених житеља у периоду од 1998. до 2000. године. Непојмљив је бол њихових најближих, тешко је наћи речи утехе због угашених живота, не због тога што су имали било какву кривицу, већ зато што су били Срби, што су рођени као Срби, на својој земљи на Косову и Метохији. Они су симбол мучеништва и страдалништва српског народа на Косову и Метохији.
Ово је данас, између осталог, поводом годишњице масовног киднаповања Срба са подручја општине Ораховац пред спомеником убијеним житељима ораховачког краја којима је служен помен рекао Борислав Тајић, представник Канцеларије за Косово и Метохију.
Тајић је нагласио да су киднаповани и убијени Срби са подручја Ораховца симбол непојмљиве идеологије и мржње, погаженог достојанства и права на живот и идентитет.
Трагедија последњег рата, како је додао, мало кога је погодила као што је погодила становнике општине Ораховац, а међу њима породицу Костић.
– Породица Костић из Ретимља с разлогом се описује као најтрагичнија породица на Косову и Метохији. Најпре је киднапован Југослав Костић (33) 10. јула 1998. године, а негде после недељу дана нападнуте су куће Костића и на кућном прагу је убијен Анђелко (63), а потом су заробљени сви који су се затекли у кућама – подсетио је Тајић, док је Александар Мицић, председник општине Ораховац, истакао да су се данас рођаци, пријатељи и суграђани окупили да би одали почаст киднапованим и убијеним на територији ове општине у њихову и славу свих они који су настрадали од руку оних који ни данас не желе да пруже руку помирења.
– Много је пута речено о њиховим мукама и тугама породице, браће, родбине. Много пута, али треба подсећати сваког дана на оно што се десило пре 25 година. Те дане нећемо никада заборавити, сва страдања и стрепње када смо чули за Костиће из Ретимља, за мештане Оптеруше, за киднаповане здравстве раднике из Ораховца које су отимали они који су имали за циљ да отму оно што им никада није припадало, а знају они да им то не припада ни данас – рекао је председник Мицић док је Оливера Радић, новинарка и професорица из Ораховца, подсетивши на страдале истакла да је свака коцкица мозаика уклесана у спомен, име и презиме, очи, осмех, раширене руке убијених Срба.
– Зло се побеђује сећањем, истином, сведочењем и незаборавом. За мене су ова имена живе светиљке ка Господу које светле у тами данашњице – истакла је Радићева.
Извор: www.novosti.rs
