Узајамне оптужбе БГ и ПР, међународни званичници позивају на спровођење Декларације о несталима

Данас се обележава Међународни дан несталих. Као и сваке и ове године су се огласили косовски, српски и међународни званичници, као и удружења породица несталих. Званични Београд и Приштина овај дан су обележили засебно, оптужујучи једни друге за одговорност и прикривање података о несталима. Удружења породица од њих траже да ово питање врате на листу приоритета, а међународни званичници да почну са спровођењем усвојене Декларације о несталима.

У Београду је у прес центру УНС-а, одржана конференција за медије Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше Југославије, којој су присуствовали и високи званичници Владе Србије. Слоган овогодишње конференције гласи „Породице несталих и даље чекају“.

Потврдивши податке Међународног црвеног крста да се на простору бивше Југославије и даље трага за укупно 9,781 особом, прецизирали су да су од тог броја 3,700 њих српске националности.

„На хиљаде је породица који и даље трагају за трагичним судбинама својих несталих. За истином о догађајима у којима су нестали, за информацијом где су укопани њихови посмртни остаци, ако уопште и имају гробова или су им гробови знане и незнане јаме, горе, реке, пољане, ливаде, речју знана и незнана стратишта широм бивше Југославије“, својим говором конференцију је започео председник Координације српских удружења породица несталих, убијених и прогнаних са простора бивше Југославије, Душко Челић.

Истакао је да се нестали Срби не налазе у Србији или су на територији КиМ, где, подсетио је, држава Србија не врши фактичку власт. Самим тим, додао је, положај породица несталих је тежи у односу на све друге у бившој СФРЈ.

„Породице несталих чекају на истину и правду, вођени принципима неполитичности у складу са нашег становишта да је питање несталих хуманитарно и цивилизацијско питање“, поручио је он.

Питање несталих на КиМ, истакао је Челић, налази се у дубокој сенци политичких преговора власти Србије и у Приштини. Нарочито су му забрињавајуће поруке из Приштине.

„Изјава Аљбина Куртија поводом Декларације о несталима, да се лица могу сматрати жртвама српског геноцида на КиМ…Поред тога што је неистина, то је груба увреда за жртве и њихове породице како српске тако и других националности, које су нестале од стране Терористичке ослободилачке војске Косова. То представља и манипулацију под наизглед хуманом маском да жртве немају националност, а заправо се смештају у чињенични концепт – да су жртве Албанци а злочинци Срби“.

Председник Комисије за нестала лица Владе Србије, Вељко Одаловић, каже да су подаци о судбинама несталих на простору бивше СФРЈ поражавајући, те да му је посебно забрињавајуће што се о српским жртвама не говори.

Када је реч о КиМ, Одаловић каже да званичници у Приштини не желе да сарађују са Београдом поводом питања несталих.

„На простору КиМ смо имали укупно 382 идентификације, а за задњих 10 година имамо 30. Три годишње. То говори о отклону оних који треба да раде оно што треба и што је обавеза“, нагласио је Одаловић.

И док критикује Приштину, Одаловић, са друге стране, каже да не постоји захтев у вези са питањем несталих на који Србија није одговорила.

Прокоментарисао је и усаглашавање страна око Декларације о несталима у Бриселу, наводећи да је она била „светло“, међутим:

„Три састанка смо имали после тога у Бриселу и Приштина неће да разговара о заједничком плану, активностима, комисији – да наставимо да радимо онако како је Декларацијом прописано“.

Питањем несталих се, каже, не баве ни они који су гарант споразумима – Европска унија, а то је, сматра он – велики проблем.

Након ове конференције, учесници скупа су код Споменика несталим и страдалим лицима у ратовима 90-их, на простору бивше СФРЈ у Ташмајданском парку положили венац и цвеће. Носили су по један цвет, који симболизује нестало лице.

Из Грачанице уз питање – Где су нестали?

У Грачаници су се и ове године, испред општинске зграде окупили чланови киднапованих и несталих са КиМ. Поручују да неће одустати од својих захтева да се сазна судбина њихових најмилијих.

Више десетина чланова породица и пријатељи киднапованих и несталих Срба на Косову положили су венце. Носили су фотографије и велики транспарент на којем је писало: „Где су нестали?“

И они су затражили да питање несталих буде приоритет у преговорима Београда и Приштине.

„Године пролазе, а ми остајемо са нашим болом, тугом и неизвесношћу да се киднаповани пронађу, а извршиоци тих злочина изведу пред лице правде“, рекла је координаторка Удружења киднапованих и несталих са КиМ, Силвана Маринковић, пренео је РТС.

Он се у међувремену огласио на Твитеру наводећи да „тешко пада одсуство 1,617 насилно несталих лица током рата на Косову.

Уједно је оптужио званични Београд да одбија да отвори архиве и открије локације масовних гробница, те да негира одговорност.

Османи: На челу Србије исти људи који су изазвали насилни нестанак

Косовска председница се придружила оптужбама на рачун званичног Београда, тврдећи да „флагрантно крши обавезе“ преузете у Бриселу и Охриду, а које се тичу несталих лица.

„Упркос томе што је током ове године постигнут договор у Бриселу, а потом и Анекс у Охриду, који је створио јасну обавезу за Србију да отвори све архиве које садрже информације у вези са масовним гробницама и локацијама несталих лица услед насиља током рата на Косову, упркос захтеву Владине комисије који је још почетком јуна ове године упућен председнику Србије – да отвори све те архиве у складу са договорима, Србија, нажалост, и даље флагрантно крши ове обавезе, а такође бих рекла да она наставља да понавља свој злочин прикривајући локацију несталих особа“, рекла је Османи, преноси Радио Ким.

Она је уједно нагласила да су „25 година након рата на челу Србије исти људи који су изазвали насилни нестанак“.

Венце на споменик несталима положили су и потпредседник косовске владе Бесник Бисљими, министар унутрашњих послова Џељаљ Свећља, министарка правде Аљбуљена Хаџију, министарка трговине и индустрије Розета Хајдари, као и председник владине Комисије за нестала лица Андин Хоти и председник Ресурсног центра за нестала лица Бајрам Ћеркини.

„Нажалост, поруке Аљбина Куртија и његових посилних и данас нам показују колико је Приштини мало стало до обзира хуманости и стварне нормализације односа, већ свако питање па и потрагу за 1,618 несталих, користе за дневно политичку борбу“, реакција је директора Канцеларије за КиМ, Петра Петковића, након данашњег обележавања Међународног дана несталих у Приштини.

Он је позвао највише приштинске званичнике да престану са опструкцијама примене Декларације о несталим особама, наводећи да то чине већ четири месеца.

Уочи обележавања овог дана, представници Ресурсног центра за нестала лица из Приштине, на чијем је челу Бајрам Ћеркинај, као и Удружење породица „Косметски страдалници“ из Београда, упутили апел представницима међународне заједнице да им помогну у расветљавању судбине несталих. Поручили су да ће на овом путу остати док се не пронађе и последње нестало лице, без обзира на његову националну припадност. Он је уједно оптужио Приштину и Београд да не сарађују са овом организацијом.

„Радна група и Владина комисија не сарађују са нама, не знамо куда да кренемо и шта да урадимо. Потребан је већи притисак на владе у Београду и Приштини, не могу више да играју шаховске игре када су у питању нестала лица, казао је Ћеркини.

Зијаде: Судбина несталих лица би требало да буде решена у духу помирења

Да решавање судбине несталих лица мора бити приоритет косовске владе, нагласила је и шефица УНМИК-а Каролин Зијаде, позвавши на обнављање напора и посвећености у решавању судбине жртава присилних нестанка.

„Позивам надлежне органе да, у доброј вери, предузму све неопходне мере за примену Декларације о несталим лицима усаглашене у мају у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ”, навела је Зијаде у саопштењу.

Поручује да решавање судбине несталих лица може да допринесе ширем процесу изградње поверења, помирења и одржавању мира.

„Недостатак напретка може да наруши текући дијалог између Приштине и Београда”, наглашава Зијаде.

Шефица УНМИК-а је уједно подсетила и на закључке Фабијана Салвиолија, Специјалног известиоца УН за промовисање истине правде, репарације и гаранција непонављања, који је утврдио да је „политизација потраге за несталим лицима проузроковала неизмерну фрустрацију у цивилном друштву и породицама несталих“.

“Судбина несталих лица би требало да буде решена у духу помирења, изградње поверења и поштовања људских права, а не да буде политизована”, навела је она.

Зијаде је поручила да ће УНМИК наставити да се залаже за обнову сарадње и за приступ овом питању који је усмерен на жртве и утемељен на људским правима, у блиској сарадњи са породицама и свим релевантним актерима.

Роде и ОСЦЕ: Позивамо стране да спроведу Декларацију о несталим лицима

На међународни дан несталих лица огласио се и ОЕБС, такође позивајући Београд и Приштину да спроведу Декларацију о несталим лицима.

„Позивамо стране да спроведу Декларацију о несталим лицима потписану 2. маја ове године у Бриселу, а са циљем да се оконча патња и подстакне трајно помирење и мир“, навели су из ОЕБС-а.

Надовезао се потом и немачки амбасадор у Приштини, Јерн Роде, поделивши саопштење ОЕБС-а на Твитеру/X.

„На међународни дан жртава присилних нестанака, придружујем се ОЕБС-у у подстицању брзог спровођења поменутог споразума. Више од 1,600 људи се и даље води као нестало, од којих је сваки од њих – један превише“, написао је Роде.

Статистика

Према подацима Међународног комитета црвеног крста, и даље се трага за 9,781 особом несталом током ратова 90-их година на простору бивше СФРЈ.

Од тога 3,700 су особе српске националности, подаци су Комисије за нестала лица Владе Србије и надлежних органа у Републици Српској.

Када је реч о Косову, према ранијим подацима Фонда за хуманитарно право и Фонда за хуманитарно право Косово, који су развили базу података у вези са ратним дешавањима  – од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. укупно је 13.535 особа убијено или нестало током и у контексту оружаног сукоба.

Жртве су 10.812 Албанаца, 2.197 Срба и 526 жртава ромске, босанске, црногорске и других неалбанских заједница.

Од завршетка рата, на захтев чланова породица, у Међународном комитету Црвеног крста и Комисији косовске владе за нестале особе идентификовано је 6.057 случајева несталих особа као последица рата на Косову, навели су у прошлогодишњем извештају ФХП.

Судбина већине њих већ је откривена, али још увек није решена за око 1.620 особа.

Српски председник Александар Вучић и косовски премијер Аљбин Курти усвојили су Декларацију о несталима 2. маја ове године, чији је текст био скоро па усаглашен још прошлог лета. Међутим, стране тада нису могле да се усагласе око термина којим се дефинише начин на који су лица нестала у рату. Српској страни проблематична је била формулација енфорцед диссаппеаренце, јер би то подразумевало правне последице по Србију. Београд је захтевао термин форциблy диссапеаред.

Декларација се састоји од девет тачака међу којима је и она којом се дозвољава приступ свим информацијама и документима која би помогла расветљавању судбине несталих.

Извор: kossev.info