Uzajamne optužbe BG i PR, međunarodni zvaničnici pozivaju na sprovođenje Deklaracije o nestalima

Danas se obeležava Međunarodni dan nestalih. Kao i svake i ove godine su se oglasili kosovski, srpski i međunarodni zvaničnici, kao i udruženja porodica nestalih. Zvanični Beograd i Priština ovaj dan su obeležili zasebno, optužujuči jedni druge za odgovornost i prikrivanje podataka o nestalima. Udruženja porodica od njih traže da ovo pitanje vrate na listu prioriteta, a međunarodni zvaničnici da počnu sa sprovođenjem usvojene Deklaracije o nestalima.

U Beogradu je u pres centru UNS-a, održana konferencija za medije Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije, kojoj su prisustvovali i visoki zvaničnici Vlade Srbije. Slogan ovogodišnje konferencije glasi „Porodice nestalih i dalje čekaju“.

Potvrdivši podatke Međunarodnog crvenog krsta da se na prostoru bivše Jugoslavije i dalje traga za ukupno 9,781 osobom, precizirali su da su od tog broja 3,700 njih srpske nacionalnosti.

„Na hiljade je porodica koji i dalje tragaju za tragičnim sudbinama svojih nestalih. Za istinom o događajima u kojima su nestali, za informacijom gde su ukopani njihovi posmrtni ostaci, ako uopšte i imaju grobova ili su im grobovi znane i neznane jame, gore, reke, poljane, livade, rečju znana i neznana stratišta širom bivše Jugoslavije“, svojim govorom konferenciju je započeo predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i prognanih sa prostora bivše Jugoslavije, Duško Čelić.

Istakao je da se nestali Srbi ne nalaze u Srbiji ili su na teritoriji KiM, gde, podsetio je, država Srbija ne vrši faktičku vlast. Samim tim, dodao je, položaj porodica nestalih je teži u odnosu na sve druge u bivšoj SFRJ.

„Porodice nestalih čekaju na istinu i pravdu, vođeni principima nepolitičnosti u skladu sa našeg stanovišta da je pitanje nestalih humanitarno i civilizacijsko pitanje“, poručio je on.

Pitanje nestalih na KiM, istakao je Čelić, nalazi se u dubokoj senci političkih pregovora vlasti Srbije i u Prištini. Naročito su mu zabrinjavajuće poruke iz Prištine.

„Izjava Aljbina Kurtija povodom Deklaracije o nestalima, da se lica mogu smatrati žrtvama srpskog genocida na KiM…Pored toga što je neistina, to je gruba uvreda za žrtve i njihove porodice kako srpske tako i drugih nacionalnosti, koje su nestale od strane Terorističke oslobodilačke vojske Kosova. To predstavlja i manipulaciju pod naizgled humanom maskom da žrtve nemaju nacionalnost, a zapravo se smeštaju u činjenični koncept – da su žrtve Albanci a zločinci Srbi“.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, Veljko Odalović, kaže da su podaci o sudbinama nestalih na prostoru bivše SFRJ poražavajući, te da mu je posebno zabrinjavajuće što se o srpskim žrtvama ne govori.

Kada je reč o KiM, Odalović kaže da zvaničnici u Prištini ne žele da sarađuju sa Beogradom povodom pitanja nestalih.

„Na prostoru KiM smo imali ukupno 382 identifikacije, a za zadnjih 10 godina imamo 30. Tri godišnje. To govori o otklonu onih koji treba da rade ono što treba i što je obaveza“, naglasio je Odalović.

I dok kritikuje Prištinu, Odalović, sa druge strane, kaže da ne postoji zahtev u vezi sa pitanjem nestalih na koji Srbija nije odgovorila.

Prokomentarisao je i usaglašavanje strana oko Deklaracije o nestalima u Briselu, navodeći da je ona bila „svetlo“, međutim:

„Tri sastanka smo imali posle toga u Briselu i Priština neće da razgovara o zajedničkom planu, aktivnostima, komisiji – da nastavimo da radimo onako kako je Deklaracijom propisano“.

Pitanjem nestalih se, kaže, ne bave ni oni koji su garant sporazumima – Evropska unija, a to je, smatra on – veliki problem.

Nakon ove konferencije, učesnici skupa su kod Spomenika nestalim i stradalim licima u ratovima 90-ih, na prostoru bivše SFRJ u Tašmajdanskom parku položili venac i cveće. Nosili su po jedan cvet, koji simbolizuje nestalo lice.

Iz Gračanice uz pitanje – Gde su nestali?

U Gračanici su se i ove godine, ispred opštinske zgrade okupili članovi kidnapovanih i nestalih sa KiM. Poručuju da neće odustati od svojih zahteva da se sazna sudbina njihovih najmilijih.

Više desetina članova porodica i prijatelji kidnapovanih i nestalih Srba na Kosovu položili su vence. Nosili su fotografije i veliki transparent na kojem je pisalo: „Gde su nestali?“

I oni su zatražili da pitanje nestalih bude prioritet u pregovorima Beograda i Prištine.

„Godine prolaze, a mi ostajemo sa našim bolom, tugom i neizvesnošću da se kidnapovani pronađu, a izvršioci tih zločina izvedu pred lice pravde“, rekla je koordinatorka Udruženja kidnapovanih i nestalih sa KiM, Silvana Marinković, preneo je RTS.

On se u međuvremenu oglasio na Tviteru navodeći da „teško pada odsustvo 1,617 nasilno nestalih lica tokom rata na Kosovu.

Ujedno je optužio zvanični Beograd da odbija da otvori arhive i otkrije lokacije masovnih grobnica, te da negira odgovornost.

Osmani: Na čelu Srbije isti ljudi koji su izazvali nasilni nestanak

Kosovska predsednica se pridružila optužbama na račun zvaničnog Beograda, tvrdeći da „flagrantno krši obaveze“ preuzete u Briselu i Ohridu, a koje se tiču nestalih lica.

„Uprkos tome što je tokom ove godine postignut dogovor u Briselu, a potom i Aneks u Ohridu, koji je stvorio jasnu obavezu za Srbiju da otvori sve arhive koje sadrže informacije u vezi sa masovnim grobnicama i lokacijama nestalih lica usled nasilja tokom rata na Kosovu, uprkos zahtevu Vladine komisije koji je još početkom juna ove godine upućen predsedniku Srbije – da otvori sve te arhive u skladu sa dogovorima, Srbija, nažalost, i dalje flagrantno krši ove obaveze, a takođe bih rekla da ona nastavlja da ponavlja svoj zločin prikrivajući lokaciju nestalih osoba“, rekla je Osmani, prenosi Radio Kim.

Ona je ujedno naglasila da su „25 godina nakon rata na čelu Srbije isti ljudi koji su izazvali nasilni nestanak“.

Vence na spomenik nestalima položili su i potpredsednik kosovske vlade Besnik Bisljimi, ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja, ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju, ministarka trgovine i industrije Rozeta Hajdari, kao i predsednik vladine Komisije za nestala lica Andin Hoti i predsednik Resursnog centra za nestala lica Bajram Ćerkini.

„Nažalost, poruke Aljbina Kurtija i njegovih posilnih i danas nam pokazuju koliko je Prištini malo stalo do obzira humanosti i stvarne normalizacije odnosa, već svako pitanje pa i potragu za 1,618 nestalih, koriste za dnevno političku borbu“, reakcija je direktora Kancelarije za KiM, Petra Petkovića, nakon današnjeg obeležavanja Međunarodnog dana nestalih u Prištini.

On je pozvao najviše prištinske zvaničnike da prestanu sa opstrukcijama primene Deklaracije o nestalim osobama, navodeći da to čine već četiri meseca.

Uoči obeležavanja ovog dana, predstavnici Resursnog centra za nestala lica iz Prištine, na čijem je čelu Bajram Ćerkinaj, kao i Udruženje porodica „Kosmetski stradalnici“ iz Beograda, uputili apel predstavnicima međunarodne zajednice da im pomognu u rasvetljavanju sudbine nestalih. Poručili su da će na ovom putu ostati dok se ne pronađe i poslednje nestalo lice, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost. On je ujedno optužio Prištinu i Beograd da ne sarađuju sa ovom organizacijom.

„Radna grupa i Vladina komisija ne sarađuju sa nama, ne znamo kuda da krenemo i šta da uradimo. Potreban je veći pritisak na vlade u Beogradu i Prištini, ne mogu više da igraju šahovske igre kada su u pitanju nestala lica, kazao je Ćerkini.

Zijade: Sudbina nestalih lica bi trebalo da bude rešena u duhu pomirenja

Da rešavanje sudbine nestalih lica mora biti prioritet kosovske vlade, naglasila je i šefica UNMIK-a Karolin Zijade, pozvavši na obnavljanje napora i posvećenosti u rešavanju sudbine žrtava prisilnih nestanka.

„Pozivam nadležne organe da, u dobroj veri, preduzmu sve neophodne mere za primenu Deklaracije o nestalim licima usaglašene u maju u okviru dijaloga uz posredovanje EU”, navela je Zijade u saopštenju.

Poručuje da rešavanje sudbine nestalih lica može da doprinese širem procesu izgradnje poverenja, pomirenja i održavanju mira.

„Nedostatak napretka može da naruši tekući dijalog između Prištine i Beograda”, naglašava Zijade.

Šefica UNMIK-a je ujedno podsetila i na zaključke Fabijana Salviolija, Specijalnog izvestioca UN za promovisanje istine pravde, reparacije i garancija neponavljanja, koji je utvrdio da je „politizacija potrage za nestalim licima prouzrokovala neizmernu frustraciju u civilnom društvu i porodicama nestalih“.

“Sudbina nestalih lica bi trebalo da bude rešena u duhu pomirenja, izgradnje poverenja i poštovanja ljudskih prava, a ne da bude politizovana”, navela je ona.

Zijade je poručila da će UNMIK nastaviti da se zalaže za obnovu saradnje i za pristup ovom pitanju koji je usmeren na žrtve i utemeljen na ljudskim pravima, u bliskoj saradnji sa porodicama i svim relevantnim akterima.

Rode i OSCE: Pozivamo strane da sprovedu Deklaraciju o nestalim licima

Na međunarodni dan nestalih lica oglasio se i OEBS, takođe pozivajući Beograd i Prištinu da sprovedu Deklaraciju o nestalim licima.

„Pozivamo strane da sprovedu Deklaraciju o nestalim licima potpisanu 2. maja ove godine u Briselu, a sa ciljem da se okonča patnja i podstakne trajno pomirenje i mir“, naveli su iz OEBS-a.

Nadovezao se potom i nemački ambasador u Prištini, Jern Rode, podelivši saopštenje OEBS-a na Tviteru/X.

„Na međunarodni dan žrtava prisilnih nestanaka, pridružujem se OEBS-u u podsticanju brzog sprovođenja pomenutog sporazuma. Više od 1,600 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, od kojih je svaki od njih – jedan previše“, napisao je Rode.

Statistika

Prema podacima Međunarodnog komiteta crvenog krsta, i dalje se traga za 9,781 osobom nestalom tokom ratova 90-ih godina na prostoru bivše SFRJ.

Od toga 3,700 su osobe srpske nacionalnosti, podaci su Komisije za nestala lica Vlade Srbije i nadležnih organa u Republici Srpskoj.

Kada je reč o Kosovu, prema ranijim podacima Fonda za humanitarno pravo i Fonda za humanitarno pravo Kosovo, koji su razvili bazu podataka u vezi sa ratnim dešavanjima  – od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. ukupno je 13.535 osoba ubijeno ili nestalo tokom i u kontekstu oružanog sukoba.

Žrtve su 10.812 Albanaca, 2.197 Srba i 526 žrtava romske, bosanske, crnogorske i drugih nealbanskih zajednica.

Od završetka rata, na zahtev članova porodica, u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i Komisiji kosovske vlade za nestale osobe identifikovano je 6.057 slučajeva nestalih osoba kao posledica rata na Kosovu, naveli su u prošlogodišnjem izveštaju FHP.

Sudbina većine njih već je otkrivena, ali još uvek nije rešena za oko 1.620 osoba.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti usvojili su Deklaraciju o nestalima 2. maja ove godine, čiji je tekst bio skoro pa usaglašen još prošlog leta. Međutim, strane tada nisu mogle da se usaglase oko termina kojim se definiše način na koji su lica nestala u ratu. Srpskoj strani problematična je bila formulacija enforced dissappearence, jer bi to podrazumevalo pravne posledice po Srbiju. Beograd je zahtevao termin forcibly dissapeared.

Deklaracija se sastoji od devet tačaka među kojima je i ona kojom se dozvoljava pristup svim informacijama i dokumentima koja bi pomogla rasvetljavanju sudbine nestalih.

Izvor: kossev.info