Овога августа навршиће се 24 године од отмице 17-огодишњег Ивана Мајсторовића, отетог 19. авгута 1999. година на путу до Мердара, ка којем је кренуо из Косова Поља где је с породицом избегао када су прогнани из Приштине.
Желео је да школовање настави у Лесковцу, па је са ранцем, ђачком књижицом и документима кренуо на пут са којег се никада није вратио.
Драгана Мајсторовић, Иванова мајка, нема више наде да јој је син жив, али се нада правди и истини.
Као члан Удружења породица киднапованих и несталих Срба са Косова и Метохије, чини све што је у њеној моћи већ 24 године.
Породица Мајсторовић једна је од ретких која је остала у Приштини, са надом да ће моћи да настави живот упркос хаосу који је тада владао на Косову и Метохији.
Њен син је, како каже Драгана Мајсторовић, само имао жељу да заврши четврти разред гимназије и због тога су највише остали. Ипак, насилно су избачени из свог стана, и затим цела породица одлази на Косово Поље.
– Када смо отишли код мојих родитеља добијам налог да одем да радим у Лесковац, иако је председник Милошевић рекао да останемо ту, да смо безбедни и да ко има станове, остане. Генерал Мајк Џексон је на својим митинзима гарантовао за нашу безбедност, што се није десило када су нас избацивали из стана. Син је остао код мојих родитеља на Косову Пољу, и он се упућује на пут, 19. августа према Лесковцу – испричала је Мајсторовић.
Да би уписала сина у школу, послала га је са Стевановић Драганом на пут у Лесковац са којег се више никад није вратио.
– Телефонске линије биле су искључене. Једва смо добили наше на Косову пољу, траг им се изгубио на релацији Косово Поље, Приштина – Мердаре. Те вечери смо отишли до Мердара и видели да они нису прешли границу. Укључили смо и наше пријатеље Албанце и сазнали да су они у логору Баклава. Све касније вести нисмо могли да потврдимо, али смо се ми сви као породице удружили да подигнемо све на један већи ниво. Око 200 породица – испричала је Мајсторовић.
Она сматра да су НАТО јединице у то доба биле дужне да дају документацију, и дан данас тражи од Енглеског Кфора да дају документацију о кретањима људи из тог периода, јер је за Приштину задужен енглески Кфор.
– Овде је била нерасветљена судбина 40.000 људи, док је данас тај број пао на 10.000 – Прве јединице Кфора које су биле на простору КиМ, биле су дужне да дају документацију јер су константно били на терену. И даље се борим за то да енглески Кфор достави документацију, а ми смо пријављивали наше нестанке баш том Кфору. Огорчени смо на међународну заједницу која је апеловала да ми останемо, а нису одбранили сав народ који је остао незаштићен. Војска се повукла и полиција се повукла. Наша борба и даље траје – рекла је Мајсторовић.
Извор: www.kurir.rs