Наш драги сапатник Милорад Мајсторовић није успео да победи тугу, бол и патњу која му је уништила срећан породични живот у Приштини са супругом Дарганом и синовима Николом и Иваном. По природи био је тих, повучен, вредан и скроман човек.
Његова породична срећа је прекинута 19.августа 1999. године вешћу да им је син Иван отет на путу за Србију да настави школовање.
Није могао да схвати да постоје тако зли људи који без икаквог разлога пресретају на путу и отимају људе међу њима и њиховог млађег сина Ивана који је тада имао само 17. година..
Неизмерна туга и бол која му је нанета отмицом њиховог детета довела га је у ситуацију очаја, безнађа и престанка жеље за животом..

Повучен у себе био је неутешни отац који се од туге за сином разболео. Са отмицом њиховог сина Ивана Милорадов живот се угасио.
Преминуо је 8 јула 2021. године у свом дому.
Сахрањен је 09. јула на гробљу у Великој Моштаници.
Његова смрт је доказ да бол родитеља за отетом децом нема граница, још је итензивнија када нема истине и правде.