„Празна кућа“ – једна сестра два брата

Олгица Божанић је са својом породицом доживела напад УЋК на Ораховац који је трајао неколико дана. Многим недужним Србима ово је заувек променило животе… или их угасило.

Циљ ОВК у јулу 1998. је био да освоје барем један већи град. Избор је пао на Ораховац, у ком није било гарнизона ВЈ или јаче станице полиције. Напад на Ораховац је почео 17. јула 1998. Припадници МУП-а Србије су били блокирани у станици и у хотелу. После дводневних борби, војска и полиција су поново овладале Ораховцем.

Током повлачења шиптарски терористи су са собом одвели све становнике, Србе, из два села, Ретимље и Оптеруша. Остаци неких пронађени су у масовној гробници Волујак, других у селу Клечка, у импровизованим крематријумима. Како им овај злочин не би нанео маркетиншку штету у светској јавности, с обзиром да им је била потребна подршка као угроженом, а не монструозном делу народа, међународни представници су успели да издајствују код шиптарских терориста да ослободе један број жена и деце. Ипак, највећем делу њих ипак се заувек губи сваки траг. Сумња остаје на трговину органима и злогласну „Жуту кућу“ због којих нико никада није одговарао.

Филм „Празна кућа“ је дело италијанских новинара Николе Сеса и Кристиана Елиа.

ДЕО II