“Породице киднапованих и несталих дискриминисане и без одговора”

Чланови Удружења породица киднапованих и несталих Срба са КиМ организовали су јуче у Грачаници састанак како би разговарали о застоју у решавању проблема несталих лица. Позив је упућен Канцеларији за нестала лица Владе Косова и Британској амбасади, али се њихови представници нису одазвали, пише Ким.

“Жао ми је што смо ми српске породице на сваки начин дискриминисане овде на Косову. Ово није први пут да се покаже приврженост само једној страни, албанској”, рекла је Силвана Маринковић, представница Удружења породица киднапованих и несталих.

Више од 20 година чланови породица киднапованих и несталих постављају иста питања.

“Никада више политике није било у овом нашем проблему, него сада”, констатовала је Маринковићева која трага за несталим супругом.

“Албанци желе да се ово питање за сада стопира, зато што је Специјални суд почео са радом и зато што су поједини ухапшени и води се процес против њих. Ово је део политике зато што из политичких разлога неко из Комсије из Приштине није са нама. Ово питање је највише уплетено у политику, а ниједан од нас није политичар. Ми смо људи који раде у њивама, не разумемо се у политику, али смо у њу умешани”, рекла је она.

Породицама остаје да се надају и буду упорне како би се ово питање решило, истакла је Маринковићева.

“Плашим се да када се сва ископавања у Србији заврше да ћемо тек тада остати без одговора на наша питања и да тек тада нико неће да буде заинтересован да се потенцијалне гробнице на Косову ископају и да се у њима нађе неко ко је наш”.

Председнику Комисије за нестала лица Владе Србије, Вељку Одаловићу, који је требао да се састане са породицама киднапованих и несталих лица, поново није дозвољен долазак на Косово. Састанку су присуствовале чланице Радне групе за нестала лица Владе Србије Весна Бошковић и Сузана Матејић.

Застоја у решавању проблема несталих лица има и те како, казала је Бошковићева.

“Застој је почео оног тренутка када је овај проблем пребачен у надлежност локалних институција. Тог тренутка када су се повукли они са којима смо могли да комуницирамо, разговарамо и да се договарамо, колико толико, ништа није било савршено и добро, али је сада никад горе. Ми имамо састанке, са састанка закључци и договори се не поштују”, рекла је Бошковићева.

“Ми још увек нисмо задовољни резултатима. Република Србија је потпуно посвећена овом проблему и да то за Републику Србију кроз Комисију за нестала лица представља прворазредни, морални, социјални, хуманитарни проблем и да је оно што се сви ми заклињемо и заиста јесте не за заклињање него чињеница, да ми не можемо градити ново друштво, нову будућност, не можемо оставити у наслеђе нашим поколењима добро, ако још увек нисмо раскрстили са теретима из прошлости који нас оптерећују. Терети наше прошлости су нестала лица и ви породице несталих”, казала је Матејић.

Она је додала да је приоритет Комисије за нестала лица Владе Србије испитивање мртвачнице у Приштини.

„Ми не знамо чији се посмртни остаци налазе у мртвачници у Приштини. Наше колеге су почеле тај посао и ми смо обавештени да они о томе раде. Још увек се не зна тачан број посмртних остатака, отприлике је нека бројка од 400 па и 450. Имамо информације да је 80 од тих 450 остатака који припадају Србима и неалбанцима“, рекла је Матејић.

Бошковић је навела да је више од 90 одсто породица дало крвне узорке за идентификацију.

“За годину дана, и поред нашег питања, ми нисмо ниједном крочили у мртвачницу, нити знамо колико има прецизно посмртних остатака, шта се досад урадило и шта је план”.

“Све нас је мање, а истина је све даље и даље”
На Косову се још увек као нестало води више од 1.600 лица албанске, српске, бошњачке, ашкалијске и других заједница.

Саша Перенић трага за братом Ранком који је као новинар Радио Приштине кренуо на задатак заједно са колегом Ђуром Славујем.

“Много времена је прошло, знамо да од тога можда неће бити ништа. Причали смо да нас је све мање, многе породице су трагично завршиле, нажалост и моји родитељи, који нису дошли до истине. Све нас је мање, а истина је све даље и даље. Једини криви су међународне организације које су се бавиле тим проблемима почев од Међународног Црвеног крста. Брат мој је нестао 1998. године у августу месецу, јесу били они повремени сукоби, али није било званичног сукоба и једини кривци које могу да окривим то је Међународни Црвени крст јер он је био са седиштем у Приштини заједно са мисијом ОЕБС-а која је исто била у Приштини који су једини били на терену и који су могли у то време да дођу до неке истине”, казао је он.

Мирослава Ђорђевић од 1999. године трага за несталим свекром.

“Изашли смо 1999. године из куће, он је остао. Из куће су га узели. Знамо и ко га је узео, име и презиме. Али се ништа не предузима. Требало би да се пронађе, мртав или жив”, рекла је она.

Састанку у Грачаници присуствовали су представници Међународног комитета Црвеног крста и Америчке амбасаде у Приштини, међутим они нису желели да одговарају на питања породица киднапованих и несталих лица.

Извор: https://kossev.info/