Дан убијених и отетих здравствених радника на Косову и Метохији, у периоду од 1998. до 2000. године

Дан убијених и отетих здравствених радника на Косову и Метохији, у периоду од 1998. до 2000. године

Проф. др Андрија Томановић, редован професор Медицинског факултета, начелник Хируршке клинике КБЦ у Приштини, члан Међународног удружења хирурга и потпредседник Црвеног крста Косова и Метохије, киднапован је на данашњи дан 1999. године.

Др Томановић отет је са радног места на Хирушкој клиници, где је радио пуних 36 година, подсећају из Канцеларије за Косово и Метохију.

У саопштењу се наводи и да се датум отмице др Томановића обележава као Дан убијених и отетих здравствених радника на Косову и Метохији, у периоду од 1998. до 2000. године.

Из Канцеларије подсећају и да су у том периоду отети или убијени “Усправни људи”: др Јосиф Васић, Миле Вуксановић, Стамен Генев, др Златоје Глигоријевић, Светомир Микић, Борислав Павић, Душко Патрногић, др Небојша Петковић, др Александар Станојевић, Александар Тодоровски, др Андрија Томановић, др Ђорђе Тошковић и Димитрије Шабић.

“Сви они били су хуманисти, пожртвовани, одговорни и племенити људи, одани својим етичким и професионалним принципима и Хипократовој заклетви, лекари који су бринули о здрављу и животима грађана на Косову и Метохији, без обзира на њихову веру и нацију. Били су спона између Срба и Албанаца, које су без разлике лечили, а њиховим отмицама и убиствима неко је желео и да те везе заувек прекине”, стоји у саопштењу.

Заташкавање злочина и напори Приштине да се они препусте забораву, велика су препрека успостављању трајног мира и међунационалног поверења, истичу из Канцеларија за КиМ.

“Злочини над српским здравственим радницима на Косову и Метохији нису расветљени, нити су злочинци пронађени и приведени правди, што само потврђује чињеницу да је правда за српски народ на Косову и Метохији и даље недостижна”, истиче се у саопштењу.

Зато је наша дужност да захтевамо од правосуђа институција у Приштини и представника међународних организација на Косову и Метохији да не затварају очи пред злочинима и да у име човечности и будућности престану да занемарују и заташкавају отмице и убиства српских здравствених радника, али и све друге нерасветљене случајеве, наведено је у саопштењу.

Министар здравља у Влади Републике Србије 2004. године Томица Милосављевић упутио је у јулу те године званично писмо међународним институцијама са апелом за проналажење киднапованих и несталих медицинских радника на територији Косова и Метохије од 1998. до 2003. године.

Писмо је упућено генералном секретару УН, специјалном изасланику генералног секретара УН за Косово и Метохију, Савету безбедности УН, Комитету УН за заштиту људских права, Комитету ЕУ за заштиту људских права, Генералној скупштини Савета Европе, амбасадама сталних чланица Савета безбедности УН које се налазе у Београду и Светској здравственој организацији.

Милосављевић је као прилог писму доставио и списак са именима 12 киднапованих медицинских радника на Косову и Метохији:

1. Стамен Генев, медицински техничар, киднапован 29. јуна 1998. у селу Црнољево код Дуље;
2. Др Александар Станојевић, лекар Дома здравља у Ораховцу, киднапован 17. јула 1998. са радног места;
3. Душко Патрногић, медицински техничар Дома здравља у Ораховцу, киднапован 17. јула 1998. са радног места;
4. Миле Вуксановић, радник Хигијенског завода у Приштини, киднапован 2. априла 1999. на путу Урошевац-Штимље;
5. Проф. др Андрија Томановић, редован професор Медицинског факултета, управник Хируршке клинике КБЦ у Приштини, киднапован 24. јуна 1999. са радног места на клиници;
6. Александар Тодоровски, апсолвент стоматологије, киднапован 25. јуна 1999. са радног места у Приштини;
7. Вељко Остојић, медицински техничар службе хитне помоћи Дома здравља у Приштини, избеглица из Крајине, киднапован 12. јула 1999. у Приштини;
8. Милош Гордић, медицински техничар службе хитне помоћи Дома здравља у Приштини, избеглица из Мостара, киднапован 12. јула 1999. у Приштини;
9. Борисав Сталетовић, радник Дома здравља у Приштини, киднапован 1999. године;
10. Светомир Микић, дипломирани инжењер, киднапован 21. јула 1999. на радном месту у Институту за патологију у Приштини;
11. Борислав Павић, медицински техничар, киднапован 24. јула 1999. у Гњилану;
12. Др Небојша Петковић, стоматолог Хитне помоћи у Приштини, киднапован 30. јула 1999. на путу према радном месту.

Извор: http://www.kim.gov.rs/

Оставите одговор