Двадесет година од киднаповања радника копа „Белаћевац“: Њихова судбина и даље непозната

На данашњи дан 1998. године, на путу до свог радног места, киднапована су деветорица радника копа „Белаћевац“ термоелектране Обилић – Душан, Пера и Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић и Божидар Лемпић. Удружења која се баве питањем несталих истичу да се ради о првој масовној отмици Срба на Косову. Истрага је вођена, потом прекинута, а судбина ових радника је и даље непозната. Дан њиховог киднаповања обележен је у Београду, али и у Косовској Митровици трибином „Двадесет година борбе и трагања за истином и правдом“.

Трибину је организовало Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији. Претходило јој је полагање венца на споменик „Истина“, настрадалима из косовско-митровичког округа од 1998. године.

Двадесет година траје наша мукотрпна борба за истину и правду. Веома добро знамо колико је ово питање важно, сведоци смо да су многи случајеви повезани са политиком условљавања, тајности и манипулацијама,“ рекла је председница овог удружења, Верица Томановић.

Она је подсетила да су напори породица несталих рудара да се дође до истине остали без резултата.

ЕУЛЕX је прекинуо даљу истрагу, ископавања су прекинута, а починиоци нису пронађени. Породице и даље чекају истину, а нада да ће се пронаћи посмртни остаци полако нестаје, додала је.

Крстић: Вршена претрага, али без резултата

Шефица одсека комисије за нестала лица Владе Србије Лјиљана Крстић је навела да је Комисија за нестала лица јула 2008. године започела претрагу терена Жиливоде – Белаћевац:

„Постојала је основана сумња да се ту налазе тела око 25 жртава, радило се 3 и по до 4 године, али нажалост нисмо дошли до резултата.“

Ипак, Крстић је навела да се дошло до резултата у другим случајевима, а кроз рад Радне групе за нестала лица којом председава Међународни комитет Црвеног крста, у оквиру које је формиран тим који чине по један представник Београда, Приштине, Међународног комитета Црвеног крста и ЕУЛЕX-а:

„Од 16. априла до 16. маја рађена је локација у Ђаковици, где постоји основана сумња да су сахрањена лица српске и неалбанске националности. Извршена је ексхумација, узети су узорци за ДНК анализу, након резултата, комисија ће обавестити породице и извршити даљу примопредају.“

Козарев: Без истине о невиним жртвама нема стабилности, поверења, помирења.

Говорећи о несталим рударима, заменик директора Канцеларије за КиМ, Душан Козарев, навео је да „нема већег греха него учинити нешто нажао човеку који ради за добробит читаве заједнице“.

Управо отмицом рудара „злочинци су се легитимисали као терористи и за нас ће то заувек остати“ – оценио је.

Козарев је навео да је истина о невиним жртвама нужна и без ње „ни истинске стабилности, ни помирења, ни поверења не може да буде“, те додао:

„Борићемо се за то да породице наших несталих рудара и свих који су страдали од руке терориста добију макар правду.“

Председник синдиката ЈП „Површински копови Косово-Обилић“ Бобан Славић подсетио је да је први радник који је отет Жарко Спасић, 14. маја 1998. године, те да је укупно 26 радника убијено, 30 киднаповано, а да је више од 5000 „протерано са њихових радних места и изгубило право на рад“.

Затражио је и од домаћих и страних институција да помогну у расветљавању судбина несталих радника.

Извор: https://kossev.info/