Трибина Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ одржана у Београду
-Крајње је време да наша држава на систематичан и целовит начин, посебним законом, и хитно, уреди проблематику несталих и страдалих лица и права њихових породица, поручено је са трибине Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији са седиштем у Београду које води Верица Томановић
правдом“ на дан 23. априла када се навршило 20 година од киднаповања Милице Радуновић из села Дашиновца код Дечана, прве евидентиране жртве отмица на Косову и Метохији која је пријављена овом удружењу. Двадесет година траје трагање ових породица за својима, који су киднаповани и страдали од стране припадника такозване Ослободилачке војске Косова.
На трибини су, поред Верице Томановић, учествовали и Лидија (Радуновић) Миленковић, ћерка киднаповане Милице Радуновић, којој је касније отет и отац, а после је брат извршио самоубиство. Она је
изнела потресне податке о ратном злочину над њеним члановима породице. У име Комисије за нестала лица Владе Републике Србије говорила је Љиљана Крстић, шеф Службе Комисије, а у име
Кородинације Српских удружења породица несталих, убијених и погинулих на простору бивше Југославије , председник
Координације, професор међународног права др Душан Челић. Трибина је почела одавањем поште минутом ћутања свим српским жртвама са Косова и Метохије и са простора бивше Југославије.
Захтеви Влади Републике Србије
–Крајње је време да наша држава на систематичан и целовит начин, посебним законом уреди проблематику несталих и страдалих лица и права њихових породица, поручено је са тирбине. Истовремено су упућени захтеви Влади Републике Србије да у најкраћем року усвоји Предлог закона о несталим и страдалим
лицима на Косову и Метохији и правима њихових породица и упути га Народној Скупштини на разматрање и усвајање по хитном поступку. Законом је неопходно уредити појам несталог и
страдалог лица на КиМ, нематеријална и материјална права чланова породица несталог и убијеног лица. Захтева се, такође, и да се ова питања уреде по принципу недискриминације односа као
и да их је потребно изједначити са правима бораца Оружаних снага Србије. –За 20-годишње неиспуњење обавеза државе, не могу постојати никаква дневна оправдања и изговори. Обавеза је
државе да омогући њихово остварење, истакла је Томановић. Хронологију почињених злочина на Косову и Метохији
карактеришу злочини против човечности и кршење међународног хуманитарног права над невиним жртвама. –Двадесет година безуспешно тражимо одговоре на наша питања од домаћих и
међународних институција. Наилазимо на многобројне препреке које успоравају читав процес надлежним тимовима на терену.
Годинама се истина прикрива од нас о постојању приватних затвора и логора (144) на Косову и Метохији и у Албанији где су одвођени и мучени Срби и остали. Још увек није почео са радом Специјални суд за ратне злочине такозване ОВК који би помогао да се открије истина о трговини људским органима, објављена у извештају Специјалног известиоца Савета Европе, Дика Мартија, истакнуто је на трибини.
Пуних десет година је прошло од објављивања књиге бивше тужитељке Хашког Трибунала Карле Дел Понте „ Лов, ја и ратни злочинци“ која је додатно нанела бол члановима породица, а у
међувремену, многи су родитељи преминули не остваривши жељу да пронађу своју децу.
Најокрутнији облик застрашивања Срба Верица Томановић је подсетила на неколико првих отмица рекавши да је 14. маја 1998. отет Жарко Спасић, 22. јула још девет радника Угљенокопа Белаћевац код Обилића, од 19-22 јула отети
су и мештани Ораховца, Велике Хоче и села Ретимља и Оптеруше. Број отетих у 1998. години је око 100 невиних цивила. Који су мирно живели и радили верујући у вековни суживот са Албанцима.
–Сведоци смо двоструких аршина када су српске жртве у питању: Не поштују се Женевска конвенција о људским правима, Хашка конвенција, Хелсиншка акта, Резолуција о прислином затварању.
УНМИК је знао за постојање 144 логора и пребацивање отетих у Албанију где су подвргнути најтежим мукама – вађењу органа и њиховој дистрибуцији по целом свету, а што је потврђено у књизи
Карле Дел Понте и усвојеном извештају Дика Мартија у Савету Европе, рекла је Верица Томановић.
Злочини над киднапованим лицима су најокрутнији облик застрашивања српског становништва. Они су наставак континуитета насиља над Србима и неалбанцима на Косову и Метохији које траје
више од 150 година и последица су смишљене и унапред припремљене активности чији је циљ био прогон хришћанског
на трибини.
Љиљана Крстић је истакла да је највећа последица 20 година безуспешног трагања кршење основних људских права и да је ове године Комисија РС за нестала лица инсистриала на документацијхи КФОР-а и Хашког Трибунала… -Чињеница је да сте незадовољни и имате право да будете незадовољни. Ми улажемо
максималне напоре у раду на откривању истине и важно је да имамо континуитет. Желим да вам кажем да нисте заборављени, рекла је Љиљана Крстић.
Професор Др Душан Челић је истакао да је нешватљиво да се ово питање не налази на преговарачком столу. -Комисија за нестала лица РС је техничка служба и она не може да реши проблем. Сами можемо да решимо питање солидарности. Оваква трагедија заслужује да је чује читава јавност. Сваког јутра треба да се чује по
ј дна трагична прича. Једини од Албанаца који је одговарао за ратне злочине је Ибрахим Баљај, чувар логора, којем је у њиховој скупштини у Приштини одата почаст. На Интерполовој потерници се налази свега 22 са њихове стране, оптужених за ратне злочине на Косову и Метохији, рекао је Челић.
Извор: http://www.jedinstvo.rs/