Епископ аустријско–швајцарски Андреј изјавио је за Косово онлајн да су аустријски новинари који су били у четвородневној посети Србији схватили да се на Западу једнострано извештава о Косову, само из званичне политичке линије ЕУ и НАТО, као и да је добро што су дошли да се чује и друга страна. Посебан утисак на њих оставила је посета манастиру Високи Дечани, где су кроз разговор са игуманом Савом Јањићем схватили да Срби нису онакви каквим их приказују у западној Европи и свету, односно да су изазивачи насиља и шовинисти.
Аустријски новинари боравили су у Србији и на Косову од 22. до 27. фебруара на иницијативу Светог архијерејског савета, чији је члан епископ Андреј који је и организатор посете.
У екипи је било девет новинара, чланова најугледнијих аустријских медија попут Клајнен цајтунга, Тагеспоста, телевизије ОРФ, католичке новинске агенције, централне новионске агенције и листова из свих аустријских покрајина.
У Београду су се састали на патријархом Порфиријем од кога су добили благослов за пут, али и са представницима Удружења отетих и убијених Срба од којих су чули најпотресније приче и напоре чланова Удружења да пронађу своје најмилије.
Прву непријатност група новинара доживела је на прелазу Јариње, где припадници Косовске полиције нису хтели да их пусте да пређу када су видели камере и фото-апарате, каже епископ Андреј и додаје да су тек након интервенције епоископа рашко-призренског Теодосија, после скоро два сата пуштени.
Према његовим речима у Грачаници су разговарали са епископом Теодосијем од кога су сазнали за проблеме које имају српска заједница и представници цркве, као и немогућности комуникације са властима у Приштини која непоштује одлуке Уставног и Врховног суда.
„Дијалог између њих и Теодосија је био добар, рекли су да се о Косову једнострано извештава, само из званичне политичке линије ЕУ и НАТО , али да је добро што су дошли да се чује и друга страна“, рекао је епископ Андреј.
Током посете Призрену и призренској Богословији новинари су могли да сазнају да у том граду нема више Срба и да је богословија остала једина институција, рекао је саговорник Косово онлајна.
„Грађани Призрена су са пажњом пратили посету. Посетили смо и Богородицу Лјевишку где су новинари могли да се увере колико је оштећена и чују да је била запаљена. Док смо седели у кафићу људи су нам били наклоњени. Стекао сам утисак да има пуно Албанаца у Призрену који жале за старим временима и заједничким животом без искључивости. После смо посетили и Цркву Светог спаса изнад Призрена где су новинари коментарисали о томе како треба извештавати јавност, како то није у реду да је пред очима Европе тај град очишћен и да у њему нема Срба. Пошто је био петак више пута су се са минарета чули позиво хоџе на молитву и то је на њих оставило страшан утисак да се ради о потпуно исламизираној заједници. Схватили су да није у реду да у једном Призрену који је био престоница српске културе више нема Срба“, рекао је епископ Андреј.
Након тога уследила је посета манастиру Високи Дечани која је оставила снажан утисак на новинаре, каже епископ Андреј, пре свега због изгледа и фрескосликарства манастира, али и због игумана Саве Јањића са којим су три сата разговарали на савршеном енглеском језику.
„На моје изненађење појавили су се у 7 сати на литургији и видели ту потресну мистичност и тајанственост у храму и гледали богатство дечанског фрескописа, али су остали без текста када су видели да унутрашњост манастира чува Кфор. За њих је било незамисливо да се врши служба тамо, а да војници стражаре. Сазнали су да би, ако се Кфор повуче, то за монахе био крај. На предлог игумана Саве посетили су месно гробље. Тај дан су биле задушнице и тада смо сви били сведоци невиђеног злочина, а то је да су на дечанском гробљу комплетно порушени споменици, а око 25 Срба који су дошли из Србије да запале свеће, новинари су могли да фотографишу како клече пред порушеним споменицима. То је било веома тужно, а новинарима је било нејасно како се то десило на 150 метара од Кфора. Нјима је несхватљив оснос према мртвима. Тим пре јер су видели у Јужној Митровици оскрнављено српско гробље, док албанско гробље у Северној Митровици није дирано“, рекао је епископ Андреј.
Према његовим речима новинари су се након тога поделили у четири групе и посетили Пећ, Косовску Митровицу, Косовско Поморавље и Ђаковицу, односо Зочиште, Велику Хочу и Ораховац и упознали се са животом преосталих Срба у тим срединама.
„Лично сам био затечен јер сам видео 100 деце и питао их зашто се нису евакуисали одатле, а они су ми одговорили да су решили да остану ту и уз цркву. Био сам затечен јер живим у Бечу у коме живи више од 150.000 Срба, а Србија је делимично празна, а тај јадан народ та деца су без икакве перспективе остали у Ораховцу . Посетили смо и манастир Зочиште где смо сазнали да је киднаповање Срба почело и пре НАТО бомбардовања 1999. У јулу и августу 1998 има примера киднаповања од стране УЧК и новинарии су то све лепо забележили и рекли да никада не би веровали у то да нису дошли на лице места“, рекао је он.
Приликом посете Пећкој патријаршији, истиче он, новинари су били затечени што у Пећи не живи више ниједан Србин, али су били задивљени богатством културног наслеђа.
„Новинари су сведочили током посете са чим се све суочава црква на КИМ кроз сведочење владике Теодосија и игумана Саве, који су показали да је заборављена та дубока достојанствена нит српског народа. На њих је снажан оставила и богословија у Призрену која наставља своју мисију и присуство православља на Косову“, рекао је владика.
Владика Андреј на крају каже да је посета аустријских новинара изазвала велико интересовање аустријских цивилних организација које планирају да посете Косово крајем маја и почетком јуна.
Како је рекао, он у плану има и да организује посете Косову швајцарских и италијанских новинара, будући да је надлежан и у те две земље.
„Посебно сам жељан да пошаљемо швајцарске новинаре, јер је Швајцарска можда међу првима послала свог амбасадора у Приштину и веома су оптерећени пропагандом. Волео бих да и они дођу, као и из италије јер сам био сведок да су италијански новинари за време бомбардовања дошли у Србију, у Београд и Панчево и осудили напад НАТО на нашу земљу. Не можемо да променимо свет, али преосталом српском народу који тамо живи можемо да дамо поруку наде и охрабрења“, закључио је епископ.
Извор: www.kosovo-online.com