Godišnja skupština Fonda dijaspora za maticu

Godišnja skupština Fonda dijaspora za maticu

  • Autor posta:
  • Kategorija posta:Vesti
  • Komentari Posta:0 Komentara

Udruženje „Fond dijaspora za maticu“ održalo je godišnju Skupštini Fonda dijaspora za maticu u Sava centru, 26. septembra. U radu Skupštine učestvovali su predstavnici srpskog rasejanja iz Švajcarske, Nemačke, Austrije, Velike Britanije, Kanade, Australije kao i predstavnici iz Srbije i Republike Srpske.

Skupu se obratila i gospođa Verica Tomanović-Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji.

Obraćanje skupu Udruženja porodica kidnapovanih
Udruženja „Fond dijaspora za maticu“
26. septembar 2015.
Dragi gosti,
Ukazana mi je čast da se na današnjem skupu Udruženja Fonda dijaspore za maticu u ime Udruženja kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, obratim sa par reči o našoj porodičnoj, odnosno nacionalnoj tragediji.
Danas govorim u ime onih koji su pritisnuti beznađem, tugom i očajem. Nebrigameđunarodnih i državnih institucija da se pronađu naši članovi porodica ili zemni ostaci su svakim danom sve veća. Nema na Kosovu i Metohiji potraga za nestalima, nema ekshumacija, a samim tim ni identifikacija žrtava – žrtava u vremenu mira od 1998-2000. godine kada su prestala ratna dejstva i potpisana Rezolucija 1244 SB UN – od 10. juna 1999. godine, koja je bila garancija za bezbednost svih građana na Kosovu i Metohiji.
Zločini nad našim članovima porodica najokrutniji su oblik zastrašivanja srpskog i nealbanskog stanovništva. Oni su nastavak kontinuiranog progona sa Kosova i Metohije koji traje vekovima. Umesto da nabrajam sve institucije, organizacije i pojedince kojima smo se već 16, 17 godina obraćali za pomoć, želim da skrenem Vašu pažnju na uzroke zbog kojih nema rezultata našeg rada.
Veoma dobro znamo da je sve što nam se događalo posledica smišljene i unapred planirane aktivnosti čiji je cilj progon, odnosno stvaranje etnički čistog prostora.
Nažalost, godinama nam se nameće osećaj krivice, odnosno da su zločinii počinjeni našim porodicama posledica osvete. Zločinci do danas nisu procesuirani, a mi dovođeni u situacije da se branimo od tvrdnje da smo to zaslužili.
Pronalaženje kidnapovanih i nestalih je usporeno, održivog povratka preko 250.000 ljudi nema, uzurpirana imovina nedostupna. Za prisilna zatvaranja, kršenja Ženevske konvencije II dopunjenog protokola, Rezolucije 1244 SB UN i potpisanih protokola – niko nije odgovarao. Validni dokazi o zločinima i dalje se nalaze u bazama zemalja misija koje su u tom periodu 1999/2000. godine bile na Kosovu i
Metohiji.
Do danas se u Srbiji nije doneo sistemski zakon o nestalim civilima koji bi zaštitio prava porodica. Ne ostvaruje se pravo na duševni bol, na zbrinjavanje porodice, lečenje, niti se ostvaruje naknada za otetu i uništenu imovinu.
Porodice žive u okolnostima koji su svojevrsni dokaz da su osnovna ljudska prava u svim njihovim aspektima ostala u raznim dokumentima koji se ne sprovode od strane međunarodnih institucija i institucija naše države.
Ističemo pre svega odgovornost međunarodnih institucija koje su dobile mandat da štite sve građane Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji. Oni snose potpunu odgovornost za prisilno zatvaranje, kidnapovanje, torturu i ubistva civila, proterivanje i stradanje građana posle potpisane Rezolucije 1244 SB UN.
Odgovorni su i za nehumano ponašanje, eksperimentisanje i trgovinu ljudskim organima, potvrđenu Izveštajem gospodina Dika Martija – u Savetu Evrope.
Na njima je teret odgovornosti suočavanja nad sopstvenim propustima (istragama, privođenja zločinaca/procesuiranja). Obeveze koje su potpisali sa SRJ nisu ispunili (Vojno tehnički sporazum od 9. juna i Rezolucija SB UN od 10. juna 1999. godine). Uzaludna nada da će nestali biti nađeni, pritisnuti usađivanjem krivice, porodice postaju nesigurne, posustaju u traženju pravih uzroka stradanja.
Sve navodi na sumnju da se podaci o kidnapovanima i nestalima zamagljuju, sa određenom namerom. I početne analitičke procene prikupljenih podataka otkrivaju nepoželjne istine. Istina se probija iz analiza, prećutanih odgovora na nepoželjna
pitanja, iz izbegavanja kategorizacije krivičnih dela, iz paljenja masovnih grobnica, iz manipulacije podacima. Ne može biti istinskog pomirenja dok zločinci ne budu osuđeni za svoja nedela, dok se ne pronađu kidnapovani i nestali ukoliko ima preživelih i pronađu zemni ostaci ubijenih, i dok se prognani ne vrate na svoja obnovljena ognjišta. Krajnje je vreme da kontinuirana stradanja na Kosovu i Metohiji budu nazvana pravim imenima. To dugujemo onima koji su nevino stradali i potomstvu. Na nama je da započnemo taj proces, da istrajemo u rasvetljavanju zločina i insistiranju na procesuiranju zločinaca. Ničiji pojedinačni ili grupni interesi ne smeju biti iznad tog cilja.
I na kraju, povodom 15 godina rada Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, objavili smo monografiju svih kidnapovanih, nestalih i ubijenih, prijavljenih u našem Udruženju.
Da Vas obavestim: I danas je nepoznata sudbina 525 osoba, a sahranjeno je 361 lice. Nijedan sa našeg spiska nije živ pronađen.
„Oteta istina“ je verodostojan dokument o našem stradanju u periodu od 1998.-2000. godine na Kosovu i Metohiji.
Hvala

Ostavite odgovor