„Људска права породица несталих и погинулих“

Представници Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије затражили су данас да се што прије направи јединствена евиденција и мапа страдања српских жртава. Предсједник тог удружења Драган Пјевач, казао је на конференцији „Људска права породица несталих и погинулих“ да је та евиденција потребна јер у међународној заједници није једнак третман српских жртава и њихових породица у односу на друге жртве. „У међународној заједници је перцепција да су жртве Хрвати и Бошњаци, а не српске жртве. Слободно се може рећи да се и за те жртве колективно намеће кривица српском народу. Ми морамо кроз израду јединствене евиденције и мапе страдања српских жртава то документујемо и кажемо да су сви у ратовима били жртве“, нагласио је он. Пјевач је навео да у Србији још увек није законски ријешено питање и статус несталих лица, нити је ријешено питање заштите породица жртава из Хрватске, наглашавајући да се стиче утисак да се то питање намјерно игнорише. Он је рекао да су породице несталих свјесне како не могу да очекују привођење правди злочинаца, али да се посљедице могу ријешити доношењем системског закона који регулишу права породица несталих. Председник републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је да се још 1.665 Срба води као нестало у рату у БиХ, наводећи да су Срби изложени дискриминацији у БиХ када је у питању процесуирање ратних злочина и тражење несталих. Према његовим ријечима, од укупно 100.000 погинулих или несталих у БиХ, око једну трећину чине Срби, и они су за стварне или наводне ратне злочине осуђени на преко 1.600 година затворске казне, док су за око 10 пута мање кажњени Бошњаци и Хрвати. На данашњем скупу је истакнутио, да има породица које своје најближе траже више од 25 година и да би статус свих жртава требало да буде једнак. Наглашена је и потреба доношења системског законског решења уз већу сарадњу са властима, како би се дошло до правде за жртве и подице несталих у ратовима 1990-тих.

Оставите одговор