O Udruženju

Predsednik Udruženja

Verica Tomanović

Sekretar Udruženja

Olgica Božanić

Ko Smo mi ?

nevladina organizacija humanitarnog karaktera i ima za cilj rasvetljavanje sudbina otetih i nestalih.

Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji je neprofitabilna, nevladina organizacija humanitarnog karaktera i ima za cilj rasvetljavanje sudbina otetih i nestalih.

Udruženje isključuje politički angažman i stranačko promoterstvo, ne licitira žrtve, niti zloupotrebljava nesreću.

Ovo Udruženje je osnovano marta 2000. godine u Beogradu sa ciljem pronalaženja i rasvetljavanja sudbina kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji od 1998. godine do danas od strane naoružanih i uniformisanih lica koja sebe nazivaju OVK a koji su nakon dolaska mirovnih snaga legalizovani u Kosovski zaštitni korpus. Radi bolje komunikacije sa porodicama Udruženje ima svoje podkancelarije u Nišu, Kraljevu, Gračanici (Kosovska Mitrovica i Velika Hoča).

Na osnovu statističke obrade koju je sačinilo naše Udruženje, od ukupnog broja kidnapovanih i nestalih lica, 20% je nestalo pre NATO agresije, 5% za vreme agresije a 75 % nakon dolaska mirovnih snaga.

Oteta i nestala lica su pripadnici svih naroda, nacionalnih manjina, etničkih zajednica, kao i svih konfesija: Srbi, Crnogorci, Muslimani, Turci, Romi, Goranci, kao i izvestan broj Albanaca i stranih državljana.

Apel za pomoć!

Obraćamo se svim humanitarnim organizacijama i pojedincima da nam pomognu u prikupljanju informacija o sudbinama kidnapovanih i nestalih članova naših porodica na Kosovu i Metohiji od 1998.-2000. god.
S’ obzirom da su većina otetih bili hranioci porodica svaki vid materijalne i finansijske podrške bi nam bio veoma dragocen.

PIB 102423464
Komercijalna banka AD Beograd
Dinarski račun 205-216772-60
Devizni račun 0070800038136

Otimane su i odvođene u nepoznatom pravcu osobe različite starosne strukture: deca, žene, starci, odrasli. Profesori univerziteta, lekari, novinari, studenti, učenici, zanatlije, poljoprivrednici, umetnici, sveštenici, pripadnici MUP i VJ itd.

Otmicama su zahvaćeni i bolesnici – invalidi različitih kategorija, retardirane ličnosti, druševno poremećene osobe, lica obolela od neizlečivih bolesti i td.

Nasilna lišavanja slobode i ubistva su vršena u porodičnim kućama, na radnim mestima, u zasedama u saobraćaju i na drugim javnim mestima. Naše Udruženje poseduje podatke o vremenu i načinu otmice prikupljene od najbližih srodnika i neposrednih svedoka.

Tokom svih ovih godina pristizale su informacije da su kidnapovana i nestala lica držana u logorima ili privatnim zatvorima na Kosovu i Metohiji, Makedoniji i Albaniji.

Problem nestalih i kidnapovanih lica proteklih godina prolazio je kroz razne faze: od humanitarne katastrofe, preko politike, sve do interpretacije u knjizi bivšeg tužioca Haškog Tribunala, Karle del Ponte „Lov, ja i ratni zločinci“ o trgovini ljudskim organima.

Još od tragičnih otmica 1998. godine dokazano je postojanje tajnih logora i zatvora na Kosovu i Metohiji i u Albaniji. Do 12. juna 1999. tražimo odgovornost od naše države. Nakon toga, nastupila je odgovornost KFOR i UNMIK jer su oni došli nakon potpisane Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 da obezbede red i mir, sprovode i osiguraju bezbednost svih građana.

Nakon prijava porodica o nestanku vojnici KFOR i UNMIK su bili u obavezi da istraže sve lokacije, izvrše raciju i oslobode na stotine kidnapovanih Srba, Roma, Albanaca i drugih. Mogli su da spasu ljudske živote a u praksi su bili samo posmatrači egzodusa, kao i MKCK koji nije poštovao Ženevsku Konvenciju i II dopunski protokol koji štiti ljudski život i humanitarno pravo, kao i da ispoštuju Rezoluciju o prisilnom pritvaranju. U to vreme Međunarodni Komitet Crvenog Krsta je bio prisutan i u Albaniji i na Kosovu i Metohiji i Makedoniji, a mi i danas nemamo spisak posećivanih zatvorenih Srba i ostalih.

Informacije da su u Albaniji postojala mesta užasa i kriminala u kojima su beskrupulozno ubijani Srbi i drugi radi trgovine organima budi kod nas članova porodica najcrnju moguću strepnju da su i oni bili žrtve trgovine organima. Ali, nada da je neko uspeo da preživi postoji.

UNMIK policija je potvrdila da je samo na Kosovu i Metohiji postojalo 144 logora, tajnih zatvora.

Nije ispoštovana Rezolucija Interpola kao ni tri Protokola o saradnji srpske policije i UNMIK po pitanju zajedničkih akcija na terenu i racija u objektima za koje se znalo da su tajni zatvori i logori.

Do danas je identifikovano DNK analizom 379 posmrtnih ostataka a za oko 570 osoba je nepoznata sudbina.

Otvaranjem arhiva svih nadležnih institucija Vlasti i Međunarodnih organizacija ubrzao bi se proces rasvetljavanja sudbina kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji. Predlažemo formiranje jedinstvene baze podataka pojedinačno za svaku kidnapovanu i nestalu osobu.

Predlažemo pokretanje istražnih radnji i odgovornosti za kidnapovanje, mučenje i prisilno zatvaranje Srba i ostalih na Kosovu i Metohiji od strane SB UN jer su oni bili garant mira nakon juna 1999. godine. Podržavamo za formiranje Specijalnog suda za zločine OVK.

Otkrivene masovne grobnice Klečka /1998./, Radonjićko jezero /1998./, Glođane /1998./, Volujak rudnik /1998./ , Pećina Volujak /2005./, Mališevo /2005./ su stratišta gde su pronađeni posmrtni ostaci pretežno Srba i ostalih, ubijenih od strane pripadnika OVK – NIKO NIJE OSUĐEN.

Za egzodus, kidnapovanja, nestanke i ubistva nakon dolaska KFOR i UNMIK odgovorni su generali država kontigenata i administratori UNMIK-a jer nisu ispoštovali Rezoluciju SB UN 1244 koja je garantovala sigurnost i bezbednost svim građanima Kosova i Metohije.

Najmanje što Ujedinjene nacije mogu da pruže porodicama koje su ostale bez svojih članova je materijalna nadoknada za duševni bol, izvinjenje zbog nepravednog gubitka i memorijalni centar žrtvama.

Osim traganja za kidnapovanim i nestalim osobama Udruženje nije u mogućnosti da se stara o ekonomskom i socijalnom položaju porodica. I nakon 14 godina od prestanka sukoba na Kosovu i Metohiji ne postoji Zakon o nestalim licima u Republici Srbiji uprkos našim mnogobrojnim zahtevima nadležnim ministarstvima.

Udruženje prisustvuje primopredajama zemnih ostataka kao podrška članovima porodica i u većini slučajeva delegacije prisustvuju sahranama. Obeležavamo datume masovnih kidnapovanja parastosom i polaganjem cveća.

22 juni Dan kidnapovanih rudara Belaćevca- Obilić

28. juni Parastos svim žrtvama

18. juli Orahovačka grupa 1998.

30. avgust Međunarodni dan nestalih

10. decembar Međunarodni dan ljudskih prava

Od osnivanja, Udruženje učestvuje na svim regionalnim konferencijama u organizaciji ICMP, gde su se isticali slični ili isti problemi i prepreke u procesu ekshumacija i identifikacija nestalih lica. To nas je podstaklo da se umrežimo i jedinstveno nastupamo sa ciljem ubrzanja procesa traženja nestalih i ostvarivanju prava njihovih porodica.

Udruženje je članica Koordinacije srpskih udruženja sa prostora bivše Jugoslavije, Regionalne koordinacije, Evro –mediteranske organizacije FEMED, održava redovne sastanke sa predstavnicima Udruženja porodica Albanaca uz podršku ICMP.

STAVOVI UDRUŽENJA PORODICA KIDNAPOVANIH I NESTALIH LICA NA KiM

Beograd 14. mart 2007.

Predstavnici Udruženja iz Beograda, Niša, Kraljeva, Gračanice, Kosovske Mitrovice i Velike Hoče razgovarali su o glavnim problemima, pitanjima i preporukama koje se tiču trenutnog stanja traženja nestalih lica na KiM.