Обележен Међународни дан несталих: Где је још 9.969 људи?

Идентификација несталих лица у сукобима на простору бивше Југославије у озбиљном је застоју, речено је на данашњем обележавању Међународног дана несталих у Београду.

Породицама несталих који су у Скупштину Београда дошли са транспарентом на коме је писало „Где су нестали?“ обратио се председник државне Комисије за нестала лица Вељко Одаловић и истакао да је питање несталих данас најтежа последица сукоба у бившој Југославији.

Он је оценио да постоји озбиљан застој у решавању питања несталих, пре свега због понашања Загреба и Приштине, који се на сличан начин односе не само према захтевима Србије, него и према обавезама које имају све стране.

После 30 година од почетка ратних сукоба на територији бивше Југославије несталих је укупно 9.969, што је огроман број, оценио је он.

„Од последњег обележавања дана несталих до данас решили смо 11 случајева несталих лица српске националности. То је страшно, поражавајуће“, рекао је он.

Одаловић је истакао да српска комисија нема проблема са захтевима других страна у потрази за несталим лицима, те да се проверавају заједно.

„Али исто тражимо и од свих у региону. Да се понашају исто тако“, рекао је он.

Рекао је да је у међувремену било неких помака у доступности архива држава и институција ван региона.

Понашање Загреба и Приштине описао је кроз питање да ли они уопште хоће да се суоче да постоје и српске жртве.

Поручио је да све стране у процесу треба да буду одговорне и да све жртве, и одговорни за злочине буду исто третирају.

„Око 4.000 тела се налазе у мртвачницама на простору Хрватске, Босне и Херцеговине и територије Косова и Метохије. И ми морамо да дамо одговор чија су то тела“, рекао је он.

Позвао је да се питање тих тела рашчисти и изађе пред породице несталих у читавом региону и то каже.

„Верујем да ће се ова садашња ситуација застоја превазићи, да ћемо имати више информација о несталима, жртвама и процесима против злочинаца, и да ће се тако читав регион полако извући из блата“, закључио је он.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић истакао је да се нада да ће Србија за месец дана донети закон о несталим лицима који је сада у нацрту.

„Око 95 одсто тог закона је готово, остало је да се још неколико ствари усагласи са Владом Србије и председником Вучићем“, рекао је он.

Додао је да се закон доноси да би могао да живи и да се спроведе.

Шефица Регионалне делегације Међународног комитета Црвеног крста Јелена Стијачић подсетила је да је 2019. године пронађено и идентификовано 218 људи, прошле године свега 46, а у 2021. години до сада 43 лица.

„Уверени смо да се уз бољу регионалну сарадњу и размену информација тај процес може и мора унапредити. Решавање питања несталих мора да се убрза и третира искључиво као хуманитарно питање, без политизације“, поручила је она.

Подсетила је да неке породице траже своје нестале и по 30 година, и додала да се без боље регионалне сарадње, може догодити да се та потрага настави деценијама.

Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић оценио је да је питање несталих питање солидарности, и да нико не сме бити задовољан стањем.

Нагласио је да се даље може само сарадњом свих власти у региону и других актера.

Поручио је да породице несталих нису и не смеју бити саме и остављене.

Он је упутио јавни позив породицама које то до сада нису учиниле да поднесу захтев и дају крв за ДНК јер је то основ за даљи рад.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше Југославије Душко Челић нагласио је да нестали гледају на живе и од њих очекују истину и правду, памћење, те да гледају нестали прате и шта живи чине да правда стигне злочинце.

Он је истакао да је заборав пут у понављање злочина.

Челић је нагласио да питање утврђивања судбине несталих хуманитарно и цивилизацијско питање, те да мора бити неполитично.

Оценио је да је упркос најавама власти Хрватске и Србије активирања по овом питања, приметан изостанак резултата.

Истакао је да у Хрватској и Босни и Херцеговини према српским жртвама постоји дискриминација, док је на простору Косова и Метохије још горе јер за Србе и неалбанце постоји „завера ћутања“.

Међу неопходним корацима за унапређење овог процеса навео је јединствену евиденцију несталих, као и мапу страдања.

Он је оценио да питање несталих претходи свим другим питањима, изнео очекивање да је са припремањем закона оно на уској листи приоритета Владе Србије.

„Нећемо одустати од наше борбе јер нас нестали гледају“, поручио је он.

Уз скуп у Београду, Дан несталих обележава се и у Нишу, Краљеву и Грачаници.

После београдског скупа, коме су присуствовали специјални изасланик председника Србије за питања несталих Веран Матић и председник Веритаса Саво Штрбац, завршен је шетњом породица несталих до Ташмајданског парка где су положени венци и цвеће на споменик несталима и страдалима у ратовима 1990-тих.

Пуповац:Озбиљно успоре процес тражења несталих

У протеклих неколико година дошло је до озбиљног успоравања процеса тражења несталих, па би Хрватска и Србија морале да пораде на сарадњи по том питању, поручио је данас председник СНВ Милорад Пуповац, поводом Међународног дана несталих.

„За још увек бројне породице које траже своје најближе дан обнављања болних сецања и дан разочарања у резултате тражења њихових несталих сродника. За све оне који се баве питањем несталих овај је дан прилика за јавно освешћивање и признавање чињенице да је у протеклих неколико година дошло до озбиљног успоравања процеса тражења несталих. Нарочито у прошлој и овој години“, наводи се у саопштењу СНВ.

Пуповац је додао и да СНВ жели да освести потребу за убрзавањем процеса тражења несталих, њихове ексхумације и идентификације, независно од националности.

На простору бивше Југославије, како наводи, још се увек тражи 9.969 несталих особа.

Наглашава да број несталих указује на то да је потрага за њима ствар одговорности и Хрватске и Србије те да успешност тог процеса зависи од сарадње.

„Та сарадња је застала и у дефинисању протокола о сарадњи и у потребним састанцима на одговарајућем политичком нивоу. Због тог застоја трпи и хуманитарна страна посла потраге за несталима и политички односи између Хрватске и Србије“, навео је Пуповац.

Наводи се и да би хрватски и српски представници требало да створе процедурални оквир за размену информација као и да сарађују на ексхумацији и идентификацији, што би отклонило застој до којег је дошло у протеклих неколико година.

Извор: https://www.rtv.rs/