Иживљавање албанских злочинаца настављено је и над мртвим Србима јер су у Волујаку, настојећи да униште све трагове на лешевима ораховачких страдалника, терористи ОВК бацили више десетина килограма експлозива.
ПРИШTИНА, 19. ЈУЛА /СРНА/ – Прије двадесет година албански терористи су у селима Ретимље, Оптеруша, Братотин, Зочиште и урбаном дијелу Ораховца починили највећи злочин над српским становништвом на Косову и Метохији, када су киднаповали и убили 35 Срба.
Породице страдалника и данас кажу да је Ораховачка жупа обливена српском крвљу.
Међу убијенима је 14 Костића и двоје Николића, као и четири члана породице у коју се удала Олгица Божанић, која говори о тим данима ужаса.
Tе ноћи 18. јула 1998. године, послије тродневних борби са припадницима српске војске и полиције, албански терористи су након поноћи упали у Ретимље. Убили су Анђелка Костића, а све остале – жене, дјецу и старе, скупили у центру села.
Међу њима су били и Костићи, породица за коју кажу да је највише страдала од свих српских породица на Косову и Метохији.
„Натерали су двоје-троје млађих Срба да Анђелково тело увију у ћебе и уз дуге цеви уперене у потиљак ископају јаму и у њој га сахране. Остале су сакупили у центру села.
Мајке, супруге, сестре и кћерке опростиле су се од својих најмилијих које су албански терористи као стоку натоварили у камион и одвезли у непознатом правцу, а жене и дјецу под пратњом и уз иживљавања и силовања спровели до манастира у Зочишту“, присјећа се Олгица.
Међународни Црвени крст је 22. јула ослободио 35 цивила жена и дјеце затворених заједно са монасима у манастиру, а породицама обећао да ће остали киднаповани убрзо бити ослобођени.
Обећање је дао и тадашњи шеф посматрачке Мисије ОЕБС-а Вилијам Вокер, који је, убијеђена је Олгица, знао гдје се киднаповани налазе.
Умјесто да се врате живи, стигле су информације да је 35 киднапованих одраслих мушкараца, укључујући и једно дијете, пребачено у Албанију, да раде у неким логорима и да ће бити размијењени са албанским терористима.
Међутим, свака нада је пала у воду откривањем масовних гробница у Малишеву и Волујаку, гдје су бачена тијела Костића, Божанића…
Иживљавање албанских злочинаца настављено је и над мртвим Србима јер су у Волујаку, настојећи да униште све трагове на лешевима ораховачких страдалника, терористи ОВК бацили више десетина килограма експлозива.
„Tо је био најтежи тренутак у нашим животима, јер смо постали свесни да смо преварени да су они који су нам обећавали да ће киднаповани бити ослобођени знали да су наши браћа, очеви, синови и деде убијени и да су њихова тела додатно масакрирана“, каже Олгица Божанић.
Због експлозивом уништених посмртних остатака, експертима судске медицине требало је више од годину и по дана да идентификују посртне остатке и направе поклапање ДНК узорка угљенисаних костију са узорцима узетим од најужих чланова породица.
„До данас тражимо одговоре на питање када, где и ко је узео душу нашим најмилијим и да ли су тачне информације да су управо Костићи, Николићи, Божанићи, Дедићи, Баљошевићи… били жртве трговине органима.
О тој трговини сазнања су објавили Дик Марти, известилац Савета Европе, и Клинт Вилијамсон, специјални тужилац задужен за истрагу о трговини органима“, истиче Олгица.
Према Мартијевим наводима, ослоњеним на свједочења припадника терористичке ОВК, киднаповани Срби из Ораховачке општине су 23. јула 1999. године пребачени у Кукс, одакле им се из „Жуте куће“ губи сваки траг.
„Tе информације ме додатно убијају, јер све више верујем да су албански злочинци искористили унутрашње органе моје браће и осталих Ораховчана, а потом, зарад потпуног уништавања трагова злочина, посмртне остатке вратили назад и одбацили у клисури у Волујаку“, наводи Олгица.
Идентификовани посртни остаци сахрањени су на гробљу у Орловачи прије 12 година, а породице парастосом и прислуживањем свијећа обиљежавају дан киднаповања умјесто дан смрти, јер одговор на питање када су животи страдалника угашени до данас није добијен.
„Без договора на то питање савест међународних моћника неће бити мирна“, каже Олгица и додаје да породице страдалника не желе да се помире са чињеницом да су њихови најмилији страдали само зато што су били Срби.
Извор: http://www.srna.rs/