Делегација Удружења породица киднапованих и несталих на Косову и Метохију, поводом обележавања двадесетчетврте годишњице киднаповања радника угљенокопа Белаћевац код Обилића, положила је венце на споменик “Истина” код моста на Ибру у Косовској Митровици. Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић, рекао је да је расветљавање судбине несталих на простору Косова и Метохије најбитније питање за институције Републике Србије, као и за српски народ на КиМ. “Ми већ више од две деценије ми стављамо ово питање у врх интереса српског народа на Косову и Метохији и интереса Републике Србије. Најважније је да негујемо сећање на те људе, да утврђујемо све чињенице око њиховог нестанка, како рудара Белаћевца, тако и свих жртава терористичких активности ОВК и агресије. Најважније је да се породицама пружи душевни мир, да се тражи и даље да се то питање расветли, да се злочинци казне. То питање је постало и део преговора Београда и Приштине, део је Вашингтонског споразума, то питање ћемо увек настојати да држимо у врху свега”, истакао је Поповић. Поповић наводи да је обележавање оваквих догађаја јако битно, јер се на тај начин чувају сећања на жртве. “Ово је за нас хуманитарно питање, нема никакве политизације и злоупотребе овог питања, све су нам жртве исте и Срби и Албанци, неалбанци… спречаваћемо злоупотребу овог питања”, рекао је и истакао да институције у Србији третирају ово питање као приоритет. “Никада ово питање неће нестати са дневног реда и увек ћемо настојати да утврдимо судбину несталих лица, да пронађемо њихове остатке, а да се починиоци пронађу и казне. Нажалост, постоје опструкције од стране Приштине, чак се и члановима Комисије за нестала лица из политичких разлога онемогућава улазак на територију Косова и Метохије, при чему се настоји да се представи да нису постојале српске жртве. Пошто је ово питање преговора Београда и Приштине, надамо се да ће доћи до одређеног помака и да, као што је Република Србија омогућила да се истраже локације на територији централне Србије, где постоје остаци несталих лица, тако се надамо и да ће се на територији Косова и Метохији омогућити да се утврде те локације, за које је наша страна заинтересована, да се нађу остаци несталих лица и да заједно са међународном заједницом утврдимо судбину несталих”, рекао је Поповић. Након полагања цвећа на споменик “Истина” у просторијама Канцеларије за Косово И Метохију у Косовској Митровици одржана је трибина на којој је приказан и документарни филм “Чекајући Давора”. На трибини су поред Игора Поповића из Канцеларије за Косово и Метохију, учествовали Радмила Тодић Вулићевић, уредница филма, Виолета Николић, координатор Канцеларије Удружења породица киднапованих и несталих у Косовској Митровици, Верица Томановић, председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, представница Комисије за нестала лица Владе Републике Србије проф. др Сузана Матејић, Војин Дробњаковић, секретар Црвеног крста у Косовској Митровици. “Свих ових година трагамо за починиоцима који имају име и презиме, инсиститарамо на њиховом кажњавању за све што су учинили. Неуморно тражимо наставак спровођења истраге о киднапованим лицима. Тражимо једнака права за све људе ма којој вери или нацији припадали. Србија не сме да заборави своје жртве. Наша агонија траје већ две деценије без икаквих резултата” рекла је Виолета Николић. Сузана Матејић обраћајући се породицама рекла је “молим вас да останете, опстанете истрајни у овој борби и када имате утисак да та борба нема резултат , да се то не помера, да је опет наишао застој, да ми опет ништа ново нисмо сазнали, да нико није чуо, али знате шта ми остављамо, ми остављамо истину” рекла је Матејић. Верица Томановић је истакла да су суочени са великим проблемима у проналажењу несталих чланова, на простору Косова и Метохије. “Инсистирамо да се укључе и међународна заједница и домаће институције, да убрзају процесс проналажења људи. Лјуди живе у неизвесности и патњи више од две деценије” истакла је Томановић, председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији. На данашњи дан 1998. године, на путу до свог радног места, киднапована су деветорица радника копа “Белаћевац” термоелектране Обилић – Душан, Пера и Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић и Божидар Лемпић. Укупно је на КиМ убијено 57 и киднаповано 27 српских радника Електропривреде Србије.