Породице несталих из целе Србије обележиле су Међународни дан несталих програмом у Скупштини града Београда и полагањем ружа на спомен обележје у Ташмајданском парку. Само у нашем региону, скоро 11.000 особа води се као нестало. Брзином решавања питања њихове судбине нису задовољне ни породице ни надлежне институције.
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше Југославије затражила је поводом Међународног дана несталих да надлежни реше судбине њихових ближњих и казне починиоце.
Подаци Црвеног крста показују да се две деценије након сукоба на простору бивше Југославије и даље 10.873 особе воде као нестале, а од тога 3.600 несталих је српске националности, саопштено је на скупу у Скупштини града Београда.
Председник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач рекао је да жртве не треба делити по националности и да треба исказати солидарност, јер је то пут до помирења некада зараћених народа.
„Тражимо од надлежних да се разреше судбине несталих, како би породице могле да их сахране, да се казне починиоци и да се пружи помоћ породицама настрадалих“, рекао је Пјевач.
Истакао је да је у Хрватској до сада правоснажна пресуда донета само у једном случају, када је реч о акцији „Олуја“, а есхумација и идентификација жртава се одвија веома споро.
Према његовим речима на Косову је ситуација још гора, јер процесуирања ратних злочина још нема, као ни ексхумација српских жртава.
„Екслузивно право на жртве имају сви сем Срба. На тај начин жртве делимо на вредне, мање вредне и безвредне“, рекао је Пјевач.
„Уз сву бол коју данас осећамо сетићемо се свих несталих у региону, упућујемо саосећање, за друге. Покајање и опрост су потребни како у нашем тако и у свим зараћеним народима“, рекао је Пјевач.
Оценио је да ни сама држава Србија нема ваљан однос према породицама настрадалих и несталих, јер их не укључује у израду важних законских решења и ретко када их се сети.
Више од 16 година Верица Томановић чека да чује истину о свом супругу. Нестао је са радног места – из лекарске ординације.
„Остао је у болници бранећи лекарску етику доследан својим принципима. Било је прича, информација, али ниједна није потврђена. Чекам и надам се најбољем“, каже Верица Томановић, председница Удружења киднапованих и несталих са Космета.
У Удружењу породица киднапованих и несталих са Космета кажу да је до сада сахрањена 361 особа. За 525 се и даље трага. Упозоравају, међутим, да је сваке године број ексхумација мањи, ове готово да их нема.
У Канцеларији за Косово и Метохији надају се да ће оснивање суда за ратне злочине тзв. ОВК довести до расветљавања многих злочина, и нових података о жртвама и несталима.
„Органи привремених институција самоуправе у Приштини очигледно не желе или немају капацитета за решавање овог проблема. Још једном апелујемо на надлежне међународне институције у Покрајини да уложе ауторитет у решавању питања несталих, јер је то дуг који сви имамо према жртвама и њиховим породицама и темељ изградње нормализације односа на Косову и Метохији“, наводи се у саопштењу канцеларије.
Након скупа у Скупштини града породице несталих и настрадалих положиле су венце на спомен обележје свим жртвама ратних сукоба од 1991. до 2000. године на Ташмајдану.
Извор: https://www.rts.rs/