Porodice nestalih iz cele Srbije obeležile su Međunarodni dan nestalih programom u Skupštini grada Beograda i polaganjem ruža na spomen obeležje u Tašmajdanskom parku. Samo u našem regionu, skoro 11.000 osoba vodi se kao nestalo. Brzinom rešavanja pitanja njihove sudbine nisu zadovoljne ni porodice ni nadležne institucije.
Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije zatražila je povodom Međunarodnog dana nestalih da nadležni reše sudbine njihovih bližnjih i kazne počinioce.
Podaci Crvenog krsta pokazuju da se dve decenije nakon sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i dalje 10.873 osobe vode kao nestale, a od toga 3.600 nestalih je srpske nacionalnosti, saopšteno je na skupu u Skupštini grada Beograda.
Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije Dragan Pjevač rekao je da žrtve ne treba deliti po nacionalnosti i da treba iskazati solidarnost, jer je to put do pomirenja nekada zaraćenih naroda.
„Tražimo od nadležnih da se razreše sudbine nestalih, kako bi porodice mogle da ih sahrane, da se kazne počinioci i da se pruži pomoć porodicama nastradalih“, rekao je Pjevač.
Istakao je da je u Hrvatskoj do sada pravosnažna presuda doneta samo u jednom slučaju, kada je reč o akciji „Oluja“, a eshumacija i identifikacija žrtava se odvija veoma sporo.
Prema njegovim rečima na Kosovu je situacija još gora, jer procesuiranja ratnih zločina još nema, kao ni ekshumacija srpskih žrtava.
„Eksluzivno pravo na žrtve imaju svi sem Srba. Na taj način žrtve delimo na vredne, manje vredne i bezvredne“, rekao je Pjevač.
„Uz svu bol koju danas osećamo setićemo se svih nestalih u regionu, upućujemo saosećanje, za druge. Pokajanje i oprost su potrebni kako u našem tako i u svim zaraćenim narodima“, rekao je Pjevač.
Ocenio je da ni sama država Srbija nema valjan odnos prema porodicama nastradalih i nestalih, jer ih ne uključuje u izradu važnih zakonskih rešenja i retko kada ih se seti.
Više od 16 godina Verica Tomanović čeka da čuje istinu o svom suprugu. Nestao je sa radnog mesta – iz lekarske ordinacije.
„Ostao je u bolnici braneći lekarsku etiku dosledan svojim principima. Bilo je priča, informacija, ali nijedna nije potvrđena. Čekam i nadam se najboljem“, kaže Verica Tomanović, predsednica Udruženja kidnapovanih i nestalih sa Kosmeta.
U Udruženju porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosmeta kažu da je do sada sahranjena 361 osoba. Za 525 se i dalje traga. Upozoravaju, međutim, da je svake godine broj ekshumacija manji, ove gotovo da ih nema.
U Kancelariji za Kosovo i Metohiji nadaju se da će osnivanje suda za ratne zločine tzv. OVK dovesti do rasvetljavanja mnogih zločina, i novih podataka o žrtvama i nestalima.
„Organi privremenih institucija samouprave u Prištini očigledno ne žele ili nemaju kapaciteta za rešavanje ovog problema. Još jednom apelujemo na nadležne međunarodne institucije u Pokrajini da ulože autoritet u rešavanju pitanja nestalih, jer je to dug koji svi imamo prema žrtvama i njihovim porodicama i temelj izgradnje normalizacije odnosa na Kosovu i Metohiji“, navodi se u saopštenju kancelarije.
Nakon skupa u Skupštini grada porodice nestalih i nastradalih položile su vence na spomen obeležje svim žrtvama ratnih sukoba od 1991. do 2000. godine na Tašmajdanu.
Izvor: https://www.rts.rs/