Međunarodni dan nestalih obeležen je danas akademijom u Skupštini grada Beograda. Svim nevino stradalim žrtvama u ratovima devedesetih bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost u prisustvu udruženja i porodica nestalih minutom ćutanja odata je počast.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, 10.167 lica se još uvek vodi kao nestalo na prostoru bivše Jugoslavije, a od tog broja trećinu prisilno nestalih čine Srbi. Napadom pripadnika OVK na Orahovac Olgica Božanić je izgubila dva rođena brata.
„Nakon sahrane posmrtnih ostataka moje braće, nakon identifikacije na Orlovači, nisam prestala da se borim za pravdu, jer nije samo identifikacija kraj traganja, nego imamo pravo da saznamo dokle su bili živi i kad će da dođe pravda za sve“, kaže Olgica Božanić, sekretar Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica.
Na akademiji u Beogradu odata je pošta svim žrtvama nestalim u ratovima devedesetih, kao i nesrećama širom sveta.
„Kako stravično zvuči ta reč „nema“, jer kako može da nema čoveka, kako neko može da nestane i da se za njega ili nju ništa ne zna 20 ili 28 godina, da se ne pronađu posmrtni ostaci, da nema tragova, svedoka, ničega“, kaže Jelena Stijačić, šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Predstavnici udruženja porodica nestalih lica na području bivše Jugoslavije ističu nezadovoljstvo zastojem u procesu traženja i identifikovanja nestalih lica, kao i otkrivanju istine i zadovoljenju pravde.
„Nedopustivo je da je danas u Hrvatskoj 24 godine nakon okončanja rata postoje poznate grobnice i grobna mesta, najmanje 34 verifikovanih, dakle, nespornih i za državu Hrvatsku sa licima srpske nacionalnosti koja nisu ekshumirana“, kaže Dušan Čelić, predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije.
„Srbija je sasvim odgovorno pristupila ovom problemu kao humanitarnom i civilizacijskom pitanju“, naglasio je Veljko Odalović, predsednik Komisije Vlade Srbije.
„Srbija je odgovorno pristupila svim obavezama koje su pred nju postavljene. Prvo, prepoznali smo potrebu da obezbedimo mehanizme, da kroz te mehanizme radimo i sarađujemo sa nadležnim telima, organima i institucijama koje se ovom problematikom bave“, kaže Veljko Odalović, predsednik Komisije Vlade Srbije za rešavanje pitanja nestalih.
Odalović je istakao da se informacije važne za rešavanje pitanja nestalih ne nalaze samo u Beogradu, kao i da će tražiti otvaranje arhiva od onih koji ih poseduju.
Linta: U Zagrebu, Sarajevu i Prištini nema volje da se reši pitanje nestalih
Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije Miodrag Linta ocenio je povodom Međunarodnog dana nestalih lica da kod vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini nema stvarne političke volje da se reši pitanje 10.167 lica koja se vode kao nestala na prostoru bivše Jugoslavije.
Od toga broja više od 3.800 su srpske žrtve ili više od jedne trećine svih nestalih lica, naveo je Linta u saopštenju.
On smatra i da je glavni razlog činjenica da bi ekshumacijom i identifikacijom svih nestalih lica pala u vodu bezočna laž o Srbima kao agresorima i zločincima s jedne strane i Hrvatima, Bošnjacima i Albancima kao oslobodiocima i žrtvama s druge strane.
Prema njegovim rečima, tu vrhunsku i bezočnu laž blizu tri decenije ponavljaju vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini i zapadni centri moći.
„Zbog toga se prećutkuju, umanjuju i negiraju srpske žrtve, a veličaju i preuveličavaju hrvatske, bošnjačke i albanske žrtve. Zbog toga se ne kažnjavaju naredbodavci i izvršioci brojnih zločina nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima već se slave kao heroji. Zbog toga se hapse, procesuiraju i osuđuju Srbi i to najčešće bez materijalnih i konkretnih dokaza i činjenica“, ukazao je Linta.
Linta poziva Evropsku uniju, SAD, Veliku Britaniju, Nemačku i druge države da prekinu sa politikom dvostrukih standarda prema prostoru bivše Jugoslavije.
On je ocenio da takva politika održava i jača šovinističke i ratne politike u Zagrebu, Sarajevu i Prištini i proizvodi stalnu nestabilnost.
„Samo politika koja polazi od poštovanja međunarodnog prava, Dejtonskog sporazuma, Rezolucije 1244, suštinskog poštovanja svih žrtava i kažnjavanja svih zločinaca bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost može vremenom dovesti do trajnog mira i stabilnosti i saradnje. Ako zapadni centri moći nastave da vode politiku dvostrukih standarda pitanje nestalih lica, kao najvažnije, humanitarno i civilizacijsko pitanje, neće biti rešeno u narednih 70 godina“, ukazao je Linta.
Izvor: http://www.rtv.rs/