Приштина — Удружење за нестала лица на Ким и Удружење несталих Албанаца су се са породицама несталих договорили да све нестале траже заједно.
То је након скупа „Невладина удружења за нестала лица – Пример најбољих пракси и сарадње између заједница“ у Приштини изјавио координатор Удружења за нестала лица на КиМ Милорад Трифуновић.
Трифуновић је агенцији Бета изјавио да је политика и даље главна препрека у решавању судбине несталих Срба и Албанаца.
„Ми сматрамо да јос увек неко штити злочинце. Неки злочинци седе на највишим местима у државним институцијама са обе стране и мислим да је дошло време да се са њима расчисти“, казао је Трифуновић.
Осим тога, он је изразио уверење да међународна заједница и фактори у појединим земљама „имају неке своје интересе да се и даље скрива истина о несталима“.
На тај начин, према његовој оцени, чувају се људе који су чинили злочине.
Он је казао да је са председником Удружења несталих Албанаца Бајрамом Черкимијем обишао више локација где се сумња да су покопани нестали Срби и Албанци, те да удружења трагају за 1.657 особа и траже од свих да се судбина несталих коначно расветли.
Он је истакао да је српска страна доставила податке ЕУЛЕКС-у, али да податке о несталим и настрадалим Србима на Косову нису добили ни од ЕУЛЕКС-а, УНМИК-а, КФОР-а, иако су доставили податке за локације за које сматрају да се на њима налазе нестали Срби.
„Ми имамо разне дојаве. Многи људи би рекли истину, али не смеју. Зато треба коначно да надлежни заштите сведоке. Прошло је четри године, а да Еулекс није почео да копа ни једну локацију за коју се сумња да су на њој српске жртве“, рекао је Трифуновић.
Бајрам Черкими је за Бету навео да је са Трифуновићем обишао и обележио неке локачије и да су разговарали о могућим местима на којима су покопани Срби и додао да постоје велике препреке за утврђивање судбине несталих, нарочито у српским енклавама на северу Косова.
„Немамо прилаз у те енклаве како бисмо радили на расветљавању судбине несталих зато што, како нам је речено у ЕУЛЕКС-у, тамо није сигурно да се иде и истражује“, казао је Черкими и додао да је тражено да се отворе архиве ОВК, али да им је речено да архиве о несталима не постоје.
Он је оценио да у Бриселу и у Савету безбедности Уједињених нација треба да раде више и да врше притисак на политичаре како би се решила судбина несталих лица на Косову.
Представник Канцеларије специјалног саветника за спречавање геноцида (ОСАПГ) Марио Буил – Мерце изјавио за Бету да од овог скупа очекује да се прикупе неке конкретне препоруке које би могле да послуже у решавању проблема несталих лица.
Упитан да ли у решавању судбине несталих на Косову могу да помогну архиве УНМИК-а, КФОР-а, као и Еулекс, Буил-Мерце је рекао да није сигуран да може на ово питање да да одговор и да тај одговор треба потражити код његових колега у УНМИК-у.