ПРЕС КОНФЕРЕНЦИЈА УДРУЖЕЊА ПОРОДИЦА КИДНАПОВАНИХ И НЕСТАЛИХ на КИМ
Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији је организовало конференцију за новинаре у петак у Прес-ц ентру УНС-а у Београду поводом 24 године од првих отмица здравствених радника на КиМ. Са конференције је упућена порука под којом је и одржан овај скуп „ Убрзати процес тражења несталих лица са Косова и Метохије“.
Најтежи терет поднели лекари
-Међу жртвама ужасних репресија, физичких ликвидација од стране албанских екстремиста били су врховни стручњаци медицине српске националности чија су имена и данас остала позната и цењена у домаћој и страној литератури. Године 1999. настају веома тешка времена за српски н арод. Ратна збивања оставила су тешке последице по српски народ. Због природе посла најтежи терет подне ли су лекари хуруршке гране. Студент ска настава је обустављена. Спасавајући своје животе почео је егзодус Срба са својих вековних огњишта. Он и који су остали постали су лака мета умоболних људи. -Међу њима био је и наш в елики хирург, учитељ, пријатељ, професор др Андрија Томановић, цитирала је Верица Томановић, председница Удуржења, једног лекара који је ово рекао после егзодуса.Д р Томановић ј е био управник Хируршке клинике у Приштини, киднапован је 24. јуна 1999. године и до тада му се губи сваки траг. Томановић је такође прочитала имена свих лекара и здравствених радника који су на сличан начин нестали. То су били: др Јосиф Васић, др Златоје Глигоријевић, др Небојша Петковић, др Александар Станојевић , др Ђорђе Тошковић, апсловент стоматологије Александар Тодоровскии. Међу њима су и медицински техничари: Стамен Генев, Светомир Микић, Борисав Павић, Душко Патрногић, Димитрије Шабић и Миле Вуксановић. Професор др Тања Новаковић, декан Медицинског факултета Универзитете у Приштини са седиштем у Косовској Митровици се обратила присутнима речима: Последњих дана 1999. године свима нама у Приштини сви здравствени рљадници обављали су своје радне задатке и били ан својим радним местима. И професро томановић јер адио и био на свом радн ом мес ту и тог 24. јуна 1999. године до 13 часов а. Истог дана на очиглед међуна родних снага насилно је отет. Знамо испред главне капије болнице од стране двојице Албанаца. Професро је био опрезан и паметан човек, међутим то се догодило и ако је претходног дана добио официрску реч британског пуковника да ће бити заштићен и да је неопходан у болници…
Недужне жртве рата
Драган Радовановић председник ЦК Србије је, између осталог рекао: Кроз историју су многи лекари били жртве рата. ЦК Србије се данас придружује обележавању страдања и нестанка здравств ених радника на Косову и Метохији којима одајемо дубоку почаст и поштовање. Др Андрија Томановић је био истакнути члан ЦК Србије и потпредсдник ЦК.
Професор др Периша Симоновић се дубоко захвалио Верици Томановић и удружењу за све што чине у трагању за истином. – Ја сам као помоћник а потом и као заменик министра за здравље провео ту годину на Косову и Метохији и имао привилегију и част да упознам и неке од оних који нису данас са нама… Професро Томановић је отет срамно и то зато да би уплашио четрдесетак хиљада Срба и натерао их у бег са својих огњишта… Доктор Јосиф Васић је мучки убијен с леђа… Али желим да вас упознам са једн ом лепом чињеницом да су деца др Јосифа Васића завршила медицину. Проф. др Сузана Матејић, експерт форензичар, представник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије је, поред осталог, подсетила да је тог кобног дана добила дозволу од проф. Др Добричанина да оде да види дец у и да се врати у Приштину. Нажалост, она се у Приштину није вратила , а др Доб ричанин је једва извукао живу главу. У то време на хирургији је било нон стоп лица за интервеције јер је тада било и бомбардовање. Супруга доктора Јосифа Васића, Драгана Васић, је овом приликом видно потресена рекла да прати рад Удружења и да је свесна какв је то труд да се трага за истином. Она се посебно захвалила медијима јер без медија удружење не би могло само. Она је напоменула да се из оваквих трагедија не излази јер су оне њихов вечни пратилац. – Јосиф је био гинеколог, имао само 37 година када су га убили, додала је на крају његова супруга Драгана Васић.
С.Ђукић
Извор: https://jedinstvo.rs/
