Уочи Дана несталих лица: Списак од 10.025 имена

У програм „уживо“ преко видео-линка јављали су се са веома потресним причама представници породица несталих на просторима некадашње Републике Српске Крајине, Републике Српске, као и са простора јужне српске покрајине, Косова и Метохије.

Душко Челић, председник Координиције српских удружења, казао је да приказани „вапаји“ за несталим синовима и родитељима, који указују на трагична ратна збивања на простору бивше Југославије.

„Чули смо представнике пет породица. Када би свака породица имала бар пет минута медијског времена да ‘завапи’, трајало би преко 20.000 минута илити 14 и по дана“, нагласио је Челић.

Шеф регионалне делегације МКЦК Јелена Стијачић навела је да је у току 2018. пронађено и идентификовано 111, 2019. 218 људи, а од почетка ове године до данас, свега 19 људи.

„У име МКЦК и у име преко 10.000 породица, апелујемо да сви заједно, званичници из региона и представници међународних институција уложимо додатан напор и истински се посветимо решавању овог, првенствено хуманитарног питања…“, истакла је Стијачић.

Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић напомиње да је потребно подићи свест и гласно дићи глас у вези положаја несталих и њихових породица.

У прилог важности расветљавања случајева несталих он каже да је свака информација драгоцена.

„Позивам породице да изврше анализе и дају крв за ДНК, без чега нема ваљане потраге“, навео је Миладиновић.

Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић рекао је да наша друштва и даље одликује „некажњеност“ и да се она нису одредила према злочинима и злочинцима што смањује простор да се што више случајева разреши и да се дође до информација где су тела и злочини.

„Подршка мора да дође из дубине, из извора који поседују информације. И актера који су учествовали у злочинима. Породице имају право да знају ко је одговоран за злочине“, навео је Одаловић.

Он је истакао да имају обећања да ће нова влада Србије радити на закону о несталима, а како наводи, тиме ће, увођењем у правни систем, бити послата снажна порука и жртвама да то питање држава на адекватан начин препознаје.

Одаловић се такође заложио за отварање архива КФОР-а и УНМИК-а, као и јединица УН у Хрватској и БиХ.

„Извесно је да у архивама има чињеница и докумената који указују на судбину несталих лица. Нама треба извучена информација“, закључио је он.

Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, од 1991. године, након 29 година, када су избили први сукоби на простору бивше Југославије, још увек се трага за 10.025 људи, наведено је у саопштењу подељеном медијима.

У филму који је пратио конференцију истакнуто је да се 1643 особе и даље воде као нестале са подручја КиМ, 1975 особа са подручја Хрватске, а 6407 са простора БиХ.

Представници удружења, након конференције, положили су цвет на спомен-плочи српским жртвама рата са простора бивше Југославије у Ташмајданском парку.

Извор: https://www.rtv.rs/