Парастос је служио игуман манастира Зочиште отац Стефан уз саслужење локалног пароха оца Миленка, а присуствовало му је стотинак Срба који су носили фотографије убијених.
Након патастоса положени су венци испред споменика, а координатор удружења породица убијених и несталих лица Милорад Трифуновић поручио је да процес проналаска и идентификација посмртних остатака несталих стагнира. Он је апеловао на надлежне органе да тај процес убрзају.
„Ми би хтели да се убрза расветљавање судбине несталих јер је то у интересу свих. Тражим да се расветли судбила 1564 особе, ту спадају Срби, Албанци и сви остали. Нама ће бити драго да се расветли судбина свих, не само Срба, већ свих оних који су нестали. Нека се расветли, нека се сазна, нека се посмртни остаци врате породицама“, рекао је Трифуновић.
У Дому културе одржана је и академија која је почела химном „Боже правде“ и минутом цутања за све страдале.
Присутнима се прва обратила Олгица Костић којој је киднаповано 17 чланова фамилије, међу којима су била и њена два рођена брата Теодор и Лазар.
„И након 20 година од када су насилно отргнути синови из мајчиног загрљаја, ми не знамо праву истину о њиховим судбинама, осим оне да је већина киднапованих из ’Ораховачке групе 1998.’, тако смо их назвали, односно њих 36 пронађено у масовним горбницама Малишево и Волујак 2005“.
Помоћник директора Канцеларије за КиМ Петар Петковић казао је да је страдање Ораховчана парадигма страдања свих Срба на КиМ, те да 20 година након страдања, невине жртве и даље нису добиле правду.
„Све се то десило у првој широкој организованој акцији Албанаца који су кренули да етнички чисте општину Ораховац. Тада је киднаповано и у логор одведено преко стотину Срба, а међу њима су била деца, жене и стари људи. Етнички су очишћена многа места попут Оптеруше и других села, а Ораховац је сведен на једну улицу и завладао ли су бол и туга“, подсетио је Петковић.
„Влада Србије неће престати да инсистира да злочини буду расветљени“, рекао је Петковић и додао да је правда преуслов за мир који је потребан и Србима и Албанцима.
На страдање недужних српских цивила на подручју општине Ораховац присутне је подсетио и председник Привременог органа Општине Ораховац Јован Ђуричић.
„Посмртни остаци већине убијених пронађени су и сахрањени. И поред велике жалости што смо их изгубили, додатну тугу нам ствара и чињеница што нису сахрањени на својим завичајним гробљима. Као да је мало било што су киднаповали и поубијали недужне људе, потрудили су се да из кућа протерају и све њихове најмилије. Тако су сада осим Велике Хоче и горењег дела Ораховца, сва друга насеља, у којима су до 1999. живели Срби, етнички очишћења“
Комеморативни скуп организовали су представници удружења породица киднапованих и убијених Срба и Привременог органа општине Ораховац.
У периоду од 1998. до 2000. године на територији општине Ораховац страдало је 84 Срба.
Нико није одговарао за злочине
Поводом две деценије од страшних догађаја, јавности се обратила и Координација српских удружење породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије.
У саопштењу медијима које је потписао председник Душко Челић подсећа се да је 18. јула 1998. године протерано сво српско становништво из села Ретимља, Оптеруша и Зочиште.
Српска координација још једном указује да ни после 20 година нико није одговарао за злочине почињене над Србима у Ораховачкој жупи, иако постоје живи сведоци – жртве.
Извор: https://www.radiokim.net/