„Деветнаест година ми немамо никакво сазнање шта је са тим људима, туга и жалост“, рекала је Деса Алексић сестра Драгана Вукмировића.
На трибини под називом“ Отета истина“истакнуто је да злочини несмеју проћи некажњено и да се несмеју заборавити.
„Оно што се сада дешава је злочин над злочинима јер нечињење у проналажењу истине, давање одговора за све мајке, сестре, супруге, брата оца…то је злочин и бол који се дешава“ рекао је помоћник директора канцеларије за киМ Љубомир Марић.
„Ми покушвамо да урадимо што више да ова проблематика не остане на локалним нивоима“, рекао је Вељко Одаловић, председник Републичке комисије за нестала лица и обећао да ће како је рекао настојати да не понизе „ни вас ни нас“.
Милорад Трифуновић , координатор Удружења породица киднапованих и убијених је истакао да је планирано да се сви који се баве питањем несталих и коднапованих састану и затраже одговор на питање шта је са онима којима се губи сваки траг .
22 . јуна 1998. године отети су радници Површинског копа белаћевац код Обилића. Ово је било прво масовно киднаповање Срба на КиМ.Данас , две деценије не зна се судбина ових недужних људи.
Извор: https://tvmost.info/