Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а, коментаришући интервју Стјуа Келока истиче да је то што је запад био на страни ОВК кључни разлог због којег нема материјалних доказа за убиства и отмице на Космету.
Убијени и отети новинари на Косову и Метохији информисали су јавност супротно ономе што је желела Демократска партија Косова (ДПК). Уколико нису одустајали од прича, уследиле би отмице, пребијања и убиства новинара и чланова породица, изјавио је капетан Стју Келок, бивши шеф УНМИК-овог одељења за тешке злочине у Приштини.
– Новинари су јавност информисали, супротно од порука које им је слала ДПК.,Претње и застрашивања били су први кораци. Уколико новинари нису одустајали,,уследиле би отмице, пребијања и убиства њих и чланова њихових породица – истакао,је Келок за УНС.
Келок је реаговао и на тврдње некадашњег шефа УНМИК Бернара Кушнера да није знао за нестанке, убиства и друге злочине против цивила, пре свих, Срба.
– Званично изјављујем да је специјални представник генералног секретара УН-а, Бернар Кушнер, био у потпуности упознат са свим криминалним активностима на Косову. Отишао бих корак даље и рекао да је он заправо, на неки начин, имао корист од свог положаја”.
Брајовић каже да је УНС овај пројекат започео пре три године и да је кренуо од отмице Ранка Перенића и Ђуре Славуја.
– Затим се тај број повећавао и дошли смо до седам убијених и отетих српских новинара. Затим, седам албанских убијених и отетих новинара и једну немачку екипу. Укупно је то 17 новинара у периоду од 1998. године до 2005. године на Косову – рекао је Брајовић.
Коментаришући то да су информације заташкаване и да је то Келок потврдио Брајовић каже да је несумњиво било тако.
Како каже, у овом случају ради се о високорангираном саговорнику који је био шеф одељења за тешке злочине и који је од септембра 2000. до јуна 2001. године имао мандат на Косову и који директно говори да у периоду када је био Бернар Кушнер није тражио од њега било какав претрес јаче албанске породице.
– Тиме доказује чињеницу да је интерес запада био у потпуно савезничком односу са Ослободилачком војском Косова. Та чињеница је кључни разлог да се данас материјани докази о свим тим убиствима и отмицама немају – казао је Брајовић.
Снежана Перенић, супруга несталог новинара Радио Приштине, Ранка Перенића, који је 1998. године отет на Косову.
Наиме, Снежанин супруг је са својим колегом отишао на радни задатак у манастир да,интервјуише монахе који су били отети.
– Они су требали да направе причу о њима. Међутим, десило се то што се десило. Тог дана су на терену биле борбе и главни пут је био блокиран. Они су, кажу да су залуталим, али ја у то не верујем. Они су тражили пречицу да могу да дођу до тамо – испричала је Перенић.
Како каже, албански пунктови били су као српски и сматра да је њен супруг са својим колегом отишао право о руке Албанцима.
Верица Томановић, председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ и супруга несталог хирурга Андрије Томановића, каже ово удружење 20 година без прекида трага за својим најмилијима.
Томановић додаје да је за 20 година сахрањено 367 људи и каже да је на списку удружења још увек 572 неразјашњених судбина.
Извор: https://pink.rs/
