Пуних 25 година од престанка рата на Косову и Метохији, породице несталих и даље не знају судбину својих најмилијих. Читав процес опструира Приштина, која већ три године забрањује рад радне групе за проналажење несталих. Са скупа „Вапаји чланова породица жртава“, позивају међународне институције да утичу на Приштину да настави процес проналажења несталих.
На релацији Косово Поље – Приштина – Мердаре, августа 1999. године, киднапован је гимназијалац Иван Мајсторовић. Од тада, његова мајка Драгана покушава да сазна где јој је син.
„Пошто школа у Косову Пољу није почињала, уплашио се да неће завршити школу, па је кренуо са комшијом према Лесковцу да упише четврту годину гимназије. На релацији тог пута, они су киднаповани. Воде се и даље као нестали и до данашњег дана немамо никаква сазнања о њима. Истрага није извршена“, каже Драгана Мајсторовић.
Олгица Божанић остала је без 19 чланова породице, а за тројицом још трага.
„Откривањем масовне гробнице Вовуја код Клине и идентификацијом путем ДНК анализе, утврђено је да су њихови посмртни остаци пронађени, те да се додатно починио злочин над њима јер су уништени експлозивом“, наводи Олгица.
Према њеним речима, на прелазу Мердаре преузели су посмртне остатке тек 13. октобра 2006. године.
„Време је за проналажење“
Трага се за још 570 људи. Највише нестанака, сведоче породице, било је по усвајању Резолуције 1244, под заштитом међународних снага.
„Велику жељу породице упућујем нашим институцијама и међународним организацијама да је крајње време да се започне рад на проналажењу људи. Знамо да у приштинској болници и даље има око 350 земних остатака, који нису идентификовани. Питамо се због чега се чувају 25 година“, каже Верица Томановић, председница Удружења породица убијених и киднапованих на КиМ.
Мирјана Миодраг Божин из Координације српских удружења породица несталих, убијени и погинулих са простора бивше Југославије оцењује да је питање несталих постало политичко питање.
„Нико не може да их присили да се тела идентификују, упореде са крвљу сродника како би породице нашле своје најмилије које су изгубили од деведесетих до двехиљадитих година“, каже Миодраг Божин.
Застрашивање сведока
Процес отежава и застрашивање сведока, кажу у Тужилаштву.
„Ухапшен је прошле суботе човек за кога се сумња да је учествовао у отмици и нестанку српског полицајца. Његова породица је данас у Београду, као што је супруга рекла – ко мене може у Грачаници да заштити. Знамо шта се догодило, само немамо доказа ко је то урадио, јер нико неће доћи да каже име и презиме. Албанци су успешнији у застрашивању, претњама и убијању. Колико је сведока побијено за Харадинаја, а епилог је да је ослобођен“, истиче Миољуб Виторовић из Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије.
Чекање европских институција
Радна група за нестала лица није се састала пуне три године, због опструкције Приштине. Читав процес заробљен је у Бриселу, тврди Вељко Одаловић.
„Забрињавајуће је да имамо специјалног представника, генералног секретара у УН, који три године не може свој употреби да ауторитет да организујемо састанак радне групе која је под његовим мандатом. Ако немате тај мултилатерални механизам, можете да седнете сви заједно да плачемо и не можемо да решимо ништа“, поручује Одаловић.
Луиђи Ндоу, представник ИЦМП-а, истиче да су једва успели да убеде ЕУ да ово питање несталих буде део берлинског процеса.
„Сада чекамо нове европске институције како бисмо с њима преговарали – један већи састанак у Бриселу са ЕП и другим европским институцијама да бисмо покушали појачати напоре да барем владе улажу максималне напоре како би се што већи број случајева решио“, наводи Ндоу.
Породице траже од надлежних у Србији да коначно донесу Закон о несталима, на који се годинама чека.
Извор:www.rts.rs