Председница Удружења киднапованих и несталих на КиМ Верица Томановић казала је да међународна заједница више уважава албанске, него српске жртве и да је зато важно потписивање Меморандума о националном програму за истину о српском народу у ратовима на простору СФРЈ, укључујући бомбардовање 1999. и нестала и киднапована лица са Косова од 1998. до данас.
Меморандум су потписали Верица Томановић, директор Фондације „Визулени архив српског страдања“ Денис Бојић и представници удружења страдалих Срба у Хрватској. Бојић и Томановић су на конференцији за новинаре у Медија центру у Београду истакли да је овај Меморандум веома значајан, јер ће „осветлити“ истину о страдањима српског народа.
Бојић је казао да је од почетка ратова на простору бивше Југославије, укључујући и Косово, нестало више од 50.000 људи. Како је објаснио, идеја је да се сниме изјаве чланова породица страдалих и да се тај материјал представи читавом човечанству, али и да остане као доказ о страдању Срба за неке будуће генерације. Он је додао да је пројекат под покровитељством председника Републике Српске Милорада Додика.
Томановић је подсетила на страдања Срба на Косову од 1998. до данас.
„Сведоци смо и данас незаконитих хапшења, уништавања цркава, сакралних објеката“, рекла је она и додала да је са простора Косова протерано 250.000 Срба и поред присуства 50.000 војника Кфора.
Истакла је да су почињени бројни злочини који до данас нису решени.
„Како истражни органи Еулекса могу правдати свој мандат да ништа није урађено због недостатка доказа“, упитала је она и додала да Удружење постоји 24 године и да све то време породице несталих и киднапованих живе у неизвесности.
Подсетила је да се на Косову и данас крше основна људска права и нагласила да је проблем несталих и киднапованих најважније национално питање.
„Међународне институције нису биле заинтересоване да зауставе насиље“, сматра она и додаје да се на Косову и сада крше бројне међународне конвенције о поштовању људских права и слобода, а да су оне земље које су признале Косово тиме погазиле та међународна документа.
Председница Координације српских Удружења несталих, погинулих и убијених лица на подручју бивше Југославије Мирјана Миодраг Божин истакла је да не сме да се дозволи да се нестали забораве и нагласила да нико није одговарао за злочине почињене над Србима на простору бивше Југославије, док су Срби процесуирани. Она је истакла да Закон о несталима још није донет и додала да би он регулисао бројне проблеме с којима се суочавају породице страдалих.
Рекла је да удружења захтевају да се у уџбенике за средње и основне школе уведе градиво које би сведочило истину о страдањима српског народа како би будуће генерације биле упознате са њом.
Државни секретар у Министарству унутрашњих послова Жељко Бркић казао је да је прошле године поднето 16 кривичних пријава које се тичу несталих лица и да је МУП у интензивној комуникацији са осталим институцијама које се баве овим проблемом. Он је подсетио да се још 18 припадника МУП-а воде као нестали, а да је 10 њих идентификовано и да су њихови посмртни остаци предати породицама.
„Породице наших страдалих колега нису саме. Фонд за солидарну помоћ је прошле године уплатио више од 52 милиона динара породицама страдалих“, навео је и нагласио да је прошле године на иницијативу министра Братислава Гашића постављен меморијални зид са именима свих припадника полиције страдалих од 1990. до 1999. године.
Додао је да ће МУП наставити активно да учествује у ономе што је његова надлежност у расветљавању ових случајева.
Виши саветник за нестала лица Комесеријата за избеглице и миграције Љиљана Крстић казала је да Приштина блокира сарадњу на том плану и да ништа није урађено од када је то питање постало део бриселског дијалога пре три године. Истакла је да је било наде да се настави сарадња када је у Охриду прихваћена Декларација о несталима, али се показало да Приштина не жели тај процес. Додала је да је Радна група формирана 2004. године и да се од 1.800 особа још води процедура за њих 1.615.
Крстић је истакла да се српска страна трудила да нестанак буде хуманутарно питање, али да је Приштина успела да га политизује. Рекла је да су прошле године преузети посмртни остаци за само једну особу и да је извршена провера само једне масовне гробнице код Подујева, а да се у Приштини, у мртвачници, и даље 350 тела воде као NN лица, те да је српска страна уверена да међу њима има 70 до 80 особа српске националности. Она је подсетила да је Приштина председнику Комисије за нестала лица Вељку Одаловићу забранила улаз на Косово и додала да је то још један од доказа ко опструира процес.
Помоћник Директора Канцеларије за КиМ Игор Поповић рекао је да је српски народ на Косову претрпео многе неправде и да је једна од највећих питање несталих и киднапованих лица. Истакао је да ће држава Србија и даље пружати породицама помоћ да се дође до истине и да се то питање реши, као и да се организатори и налогодавци злочина пронађу.
Истакао је да Приштина блокира процес и подсетио на свакодневно страдање Срба на Косову, наводећи пример Гаврила Милосављевића за кога је рекао да је био жртва злочина, а да је сада ухапшен и да се налази у притвору у Подујеву.
Подсетио је и на одговорност међународне заједнице која је, како је рекао, „крива за многе ствари “ и додао да ни Кфор, ни Унмик, ни Еулекс нису податке које имају учинили доступним.
„Видећемо какав ће бити резултат суђења пред Специјалним већима у Хагу, на нама је да помогнемо породицама, боримо се и да чувамо сећање на жртве“, рекао је Поповић.
Извор: www.kosovo-online.com
