Чланови породица убијених на КиМ, чија су се имена нашла у оптужници против Тачија
– Прво су киднаповали Југослава, који је кренуо на посао 10. јула 1998. године. Радио је као ноћни чувар, а на радном месту, у портирској кућици, рођаци који су кренули у потрагу за њим пронашли су ранац са стварима и остатке хране коју није стигао да поједе. Затим су отели и његовог брата Сашка, десетак дана касније. Анђелко је убијен на кућном прагу, у ноћи између 17. и 18. јула исте године. Његову сахрану, наоружани до зуба, надгледали су припадници ОВК, а после ње су киднаповали Анђелковог сина Живка. Укупно 15 мушкараца из породице Костић је страдало, међу њима и моја два рођена брата Тодор и Лазар, али и моја браћа од стричева – набраја Олгица Костић Божанић. – То су најцрњи дани мог живота. Од тада имам само њихове фотографије и успомене.
Тела Костића пронађена су 2005. године у јами Волујак код Клине. Овде су нађени и посмртни остаци оца и сина, Рајка и Цветка Николића.
– Рајко је имао само седамнаест година – рекла нам је јуче његова сестра Кристина. – Утехе нема, али се надамо да ће правда, иако касни две и по деценије, ипак бити достижна за нас и наше најближе.
ЖИВАНОВИЋ: ЛИСТА ЈОШ НИЈЕ КОНАЧНА
АДВОКАТ Зоран Живановић, који је био бранилац у Трибуналу за злочине у бившој Југославији у Хагу, рекао је за „Новости“ да ово највероватније није коначан списак жртава јер и даље има делова оптужнице који су редиговани.
– Имена жртава се чувају из разних разлога. На пример, они који су преживели могу бити сведоци, а необјављивањем имена оних који нажалост нису чувају се њихове породице. Сматрам да ће бити још допуна оптужнице и догађајима, а можда и новим именима – објаснио је Живановић.
На наше питање могу ли одговарати и они који су за нека дела већ ослобођени, попут Фатмира Љимаја и Рамуша Харадинаја, наводи да не верује, али истиче да њих двојица сигурно нису били сами тако да има шансе да се суди другима за, на пример, Клечку. Овај логор део је и оптужнице против Тачија и још тројице.
Тај јул 1998. године био је кобан за Ораховац. Тада је на стотине српских цивила киднаповано – жене, деца, стари и немоћни, као и монаси манастира Свети Врачи у Зочишту. Жене, деца и монаси враћени су касније у манастир посредством међународног Црвеног крста. На улазу у Ораховац припадници ОВК зауставили су и киднаповали петочлану породицу Баљошевић. На списку убијених, који се помињу у оптужници, налазе се и тројица чланова ове породице.
Иначе, Тачи, Сељими, Краснићи и Весељи терете се за ратни и злочин против човечности, убиства, мучења и киднаповања на територији КиМ и на северу Албаније, Срба, Рома и „нелојалних“ Албанаца. Суђење ће почети 3. априла, процес би могао да траје око пет година, а на списку сведока које је припремило Тужилаштво има 320 људи. Већина њих добила је статус „заштићеног сведока“.
НЕМА СИМБОЛА У СУДУ
У згради Специјализованог већа за ратне злочине на Косову, са седиштем у Хагу, нема заставе лажне државе, већ је истакнуто само обележје ове правосудне институције.
Портпаролка Ангела Грип рекла је да „Специјализовано веће није у обавези да примењује Закон о симболима Косова“. Она је тако одговорила на питање новинара приштинског „Кљана“, који су посетили суд и приметили да нема обележја.
– Често нас питају јер верујем да постоји закон на Косову који предвиђа да одређене институције морају да имају симболе Косова, односно то важи за специјализоване коморе Косова. Када је скупштина усвојила Закон о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, ту се не наводи да закон о симболима важи за нас – објаснила је Грипова.
Тачи и још тројица његових сарадника налазе се у затвору у Хагу од 2020. године, више пута су тражили да се бране са слободе, али су ти захтеви одбијени, највише да би се избегло утицање на сведоке.
Извор: https://www.novosti.rs/