одржан је Округли сто ,,Вапаји чланова породица жртава“ са темом:
,,Права породица жртава на истину и правду“.
Допринос у раду пружили су представници домаћих институција, међунеародних
организација, представници и чланови Удружења:
Верица Томановић, председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на
Косову и Метохији, Мирјана Миодраг Божин, председница Координације српских
Удружења породица несталих, погинулих и убијених лица на подручју бивше Југославије,
Душко Ћутило, в.д. помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Републике Србије, Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике
Србије, Игор Поповић, в.д. помоћника директора Канцеларије за Косово и Метохију
В.Р.Србије, Милош Граховац, јавнотужилачки помоћник Јавног тужилаштва за ратне злочине
Србије, Луиђи Ндоу ,(Ludji Ndou), предствавник ИЦМП-а, виши програмски службеник за
односе са Владом, Милица Колаковић Бојовић, потпреседница Комитета У. Н. за присилне
нестанке, Силвиe Естрига (Sylvie Estriga), представница Делегације Европске уније у
Републици Србији, која прати тематику несталих лица, Иван Јовановић, представник
Програма Уједињених нација за развој УНДП-а.
Током излагања свих присутних учесника изказано је јако незадовољство и разочарење због
одсуства медија чија је улога битна у обавештавању широј јавности о правима породица
несталих лица.
Чланови породица су и овог пута били ускраћени на многа питања јер због политичких
разлога представници надлежних привремених институција из Приштине не прихватају
наставак сарадње у циљу убрзања процеса остваривања права жртава и њихових чланова
породица.
Констатовано је да је неопходна међусобна сарадња у наредном периоду у размени
информација у остваривању свих права која припадају жртвама и преживелим члановима
породица.
Закључци:
- Упутити допис медијима у знак протеста за њихово игнорисање позива Удружења за
праћење и извештавање у информативним емисијама о наведеној теми. - Уложити додатне напоре у доноењу Закона о несталим лицима у Републици Србији
- Пронаћи могуће решење стагнације процеса ексхумација и идентификација несталих лица
на Косову и Метохији и Албанији - Инсистирамо на поштовању и имплементацији свих потписаних споразума и докумената
који су од великог значаја за процес остваривања права породица на истину, правду,
репарацију и меморијализацију - Тражимо деполитизацију процеса тражења истине и правде од стране привремених
институција на Косову и Метохији - Отварање свих архива (записника са терена) домаћих институција и међународних
организација - Једнак третман жртава и њихових породица без обзира на верску и националну
припадност
Излагање председнице Удружења породица киднапованих и несталих лица
на Косову и Метохији Верице Томановић
Уважени гости, драге породице, цењени медији
Поводом обележавања Међународног дана људских права и данас
упућујемо апел домаћој и међународној јавности да је крање време да се
коначно обелодани истина о судбинама наших чланова породица отетих,
несталих и убијених на Косову и Метохији од 1998. -2000. године.
Молим вас да минутом ћутања одамо пошту свим жртвама на Косову и
Метохији.
Нека почивају у миру,
Слава им и хвала.
У поплави свакодневних вести, трагичних догађаја у свету, огромног броја жртава, киднаповања и убистава, сведоци смо кршења елементарних људских права, права на живот. право на слободу. Европски суд зa људска права чланом 2 Конвенције сматра људски живот имеративним и
апсолутним, обавезним у погледу поштовања од сваке власти. Живот сваког појединца је неприкосновен.
Тешко је објаснити сву трагедију коју смо проживели током четврт века: сумрак хуманости, уништење наших живота и потомака у времену када не постоји право и правда.
Киднаповања и убиства су се догађала у миру у присуству 50 хиљада војника КФОР-а и након донете Резолуције 1244 СБУН, 10. јуна 1999. године која је и данас на снази, женевске конвенције и II допунског протокола, Резолуције о присилним нестанцима, протоколи о сарадњи УНМИК-а и полиције С. Р. Југославије, којима је гарантовано ослобађање свих отетих лица до краја 2002. године осигуран осигуран безбедан повратак око 250.000 протераних Срба и осталих. Ови протоколи нису остварили циљ. УНМИК је потврдио и евидентирао 144 илегална логора али нико није спашен и ослобођен. Поменућу и Оквирни план потписан 2018. године у Хагу, Вашингтонски и Бриселски споразуми 2020. који нису испоштовани.
Зашто се не поштује међународно хуманитарно право?
Коме данас да верујемо?
Наше породице очекују институционалну подршку друштва, остварење права на истину, правду и репарацију.
Времена су веома тешка за многе народе света. Разумемо патњу другог народа, бол саосећамо са њима. Али и ми тај терет и даље носимо у себи, ишчекујући вести о убрзању проналажења свих жртава, на К и М је нерасветљена судбина око 1618 лица, од тога 568 лица са нашег списка.
У потрази за окончањем ове наше вишегодишње патње, постоји реална опасност да се она заснује на лажним неодрживим решењима, на новим преседанима који означавају флагрантно кршење међународног хуманитарног права.
Киднаповања, убиства, нестанци хиљада људи, етничко чишћење, пљачки узурпације имовине, уништавање светиња и споменика од непроцењиве вредности и значаја, вршена су у присуству међународних снага које нису реаговале.
И овога пута цитирам Амнести Интернешел који констатује недостатак правде и кршења људских права на КиМ. Саветодавна комисија за људска права у свом извештају 2013. године препоручује УНМИК-у да призна грешке у вези са члановима породица отетих, несталих и убијених упућених против УНМИК-а и ЕУЛЕКС-а и предлозима да спроведу истрагу и омогући накнаду за претрпљени бол. Одговорност УНМИК-а је потврђена у СЕ 17 децембра 2013.године. УНМИК није пружио материјалну сатисфакцију нити је обавештавао о напредовању истраге.
Резултати истраге ЕУЛЕКС-а од 2008. године никада нису презентовани.
Изостаје и извештај о монструозној трговини људским органима отетих Срба и осталих, потврђених 2008. године у књизи бивше тужитељке Карле Дел Понте и усвојеног Извештаја Дика Мартија у Савету Европе 2010. године. Породице и даље инсистирају на истрази и проналажењу земних остатака страдалих. То је основно право жртава које је и овога пута ускраћено од стране ЕУЛЕКС-а.
Зато инсистирамо на јавно и институционално признање патње жртава и жртвовања и хитно доношење Закона о несталима.
Тешко је доћи до истине у поплави свакодневних стравичних вести које забрињавају човечанство. Како заштити људски живот од континуиране неизвесности, кошмара, тугеи бола. Дугогодишњи стрес свакодневно односи многе животе чланова наших породица постаје неодвојив део свих нас.
Сутра је Међународни дан људских права која не постоје у многим земљама.
Да ли су она универзалне вредности која се свакодневно обезвређују и демантују?
Не смемо бити заробљени мржњом и постати жртве нових несрећа!
,,И то ће проћи“ рекао је Иво Андрић књижевник и нобеловац, говорећи о трагедији европског човека на балканском простору.
