održan je Okrugli sto ,,Vapaji članova porodica žrtava“ sa temom:
,,Prava porodica žrtava na istinu i pravdu“.
Doprinos u radu pružili su predstavnici domaćih institucija, međunearodnih
organizacija, predstavnici i članovi Udruženja:
Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na
Kosovu i Metohiji, Mirjana Miodrag Božin, predsednica Koordinacije srpskih
Udruženja porodica nestalih, poginulih i ubijenih lica na području bivše Jugoslavije,
Duško Ćutilo, v.d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Republike Srbije, Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike
Srbije, Igor Popović, v.d. pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju
V.R.Srbije, Miloš Grahovac, javnotužilački pomoćnik Javnog tužilaštva za ratne zločine
Srbije, Luiđi Ndou ,(Ludji Ndou), predstvavnik ICMP-a, viši programski službenik za
odnose sa Vladom, Milica Kolaković Bojović, potpresednica Komiteta U. N. za prisilne
nestanke, Silvie Estriga (Sylvie Estriga), predstavnica Delegacije Evropske unije u
Republici Srbiji, koja prati tematiku nestalih lica, Ivan Jovanović, predstavnik
Programa Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP-a.
Tokom izlaganja svih prisutnih učesnika izkazano je jako nezadovoljstvo i razočarenje zbog
odsustva medija čija je uloga bitna u obaveštavanju široj javnosti o pravima porodica
nestalih lica.
Članovi porodica su i ovog puta bili uskraćeni na mnoga pitanja jer zbog političkih
razloga predstavnici nadležnih privremenih institucija iz Prištine ne prihvataju
nastavak saradnje u cilju ubrzanja procesa ostvarivanja prava žrtava i njihovih članova
porodica.
Konstatovano je da je neophodna međusobna saradnja u narednom periodu u razmeni
informacija u ostvarivanju svih prava koja pripadaju žrtvama i preživelim članovima
porodica.
Zaključci:
- Uputiti dopis medijima u znak protesta za njihovo ignorisanje poziva Udruženja za
praćenje i izveštavanje u informativnim emisijama o navedenoj temi. - Uložiti dodatne napore u donoenju Zakona o nestalim licima u Republici Srbiji
- Pronaći moguće rešenje stagnacije procesa ekshumacija i identifikacija nestalih lica
na Kosovu i Metohiji i Albaniji - Insistiramo na poštovanju i implementaciji svih potpisanih sporazuma i dokumenata
koji su od velikog značaja za proces ostvarivanja prava porodica na istinu, pravdu,
reparaciju i memorijalizaciju - Tražimo depolitizaciju procesa traženja istine i pravde od strane privremenih
institucija na Kosovu i Metohiji - Otvaranje svih arhiva (zapisnika sa terena) domaćih institucija i međunarodnih
organizacija - Jednak tretman žrtava i njihovih porodica bez obzira na versku i nacionalnu
pripadnost
Izlaganje predsednice Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica
na Kosovu i Metohiji Verice Tomanović
Uvaženi gosti, drage porodice, cenjeni mediji
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava i danas
upućujemo apel domaćoj i međunarodnoj javnosti da je kranje vreme da se
konačno obelodani istina o sudbinama naših članova porodica otetih,
nestalih i ubijenih na Kosovu i Metohiji od 1998. -2000. godine.
Molim vas da minutom ćutanja odamo poštu svim žrtvama na Kosovu i
Metohiji.
Neka počivaju u miru,
Slava im i hvala.
U poplavi svakodnevnih vesti, tragičnih događaja u svetu, ogromnog broja žrtava, kidnapovanja i ubistava, svedoci smo kršenja elementarnih ljudskih prava, prava na život. pravo na slobodu. Evropski sud za ljudska prava članom 2 Konvencije smatra ljudski život imerativnim i
apsolutnim, obaveznim u pogledu poštovanja od svake vlasti. Život svakog pojedinca je neprikosnoven.
Teško je objasniti svu tragediju koju smo proživeli tokom četvrt veka: sumrak humanosti, uništenje naših života i potomaka u vremenu kada ne postoji pravo i pravda.
Kidnapovanja i ubistva su se događala u miru u prisustvu 50 hiljada vojnika KFOR-a i nakon donete Rezolucije 1244 SBUN, 10. juna 1999. godine koja je i danas na snazi, ženevske konvencije i II dopunskog protokola, Rezolucije o prisilnim nestancima, protokoli o saradnji UNMIK-a i policije S. R. Jugoslavije, kojima je garantovano oslobađanje svih otetih lica do kraja 2002. godine osiguran osiguran bezbedan povratak oko 250.000 proteranih Srba i ostalih. Ovi protokoli nisu ostvarili cilj. UNMIK je potvrdio i evidentirao 144 ilegalna logora ali niko nije spašen i oslobođen. Pomenuću i Okvirni plan potpisan 2018. godine u Hagu, Vašingtonski i Briselski sporazumi 2020. koji nisu ispoštovani.
Zašto se ne poštuje međunarodno humanitarno pravo?
Kome danas da verujemo?
Naše porodice očekuju institucionalnu podršku društva, ostvarenje prava na istinu, pravdu i reparaciju.
Vremena su veoma teška za mnoge narode sveta. Razumemo patnju drugog naroda, bol saosećamo sa njima. Ali i mi taj teret i dalje nosimo u sebi, iščekujući vesti o ubrzanju pronalaženja svih žrtava, na K i M je nerasvetljena sudbina oko 1618 lica, od toga 568 lica sa našeg spiska.
U potrazi za okončanjem ove naše višegodišnje patnje, postoji realna opasnost da se ona zasnuje na lažnim neodrživim rešenjima, na novim presedanima koji označavaju flagrantno kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
Kidnapovanja, ubistva, nestanci hiljada ljudi, etničko čišćenje, pljački uzurpacije imovine, uništavanje svetinja i spomenika od neprocenjive vrednosti i značaja, vršena su u prisustvu međunarodnih snaga koje nisu reagovale.
I ovoga puta citiram Amnesti Internešel koji konstatuje nedostatak pravde i kršenja ljudskih prava na KiM. Savetodavna komisija za ljudska prava u svom izveštaju 2013. godine preporučuje UNMIK-u da prizna greške u vezi sa članovima porodica otetih, nestalih i ubijenih upućenih protiv UNMIK-a i EULEKS-a i predlozima da sprovedu istragu i omogući naknadu za pretrpljeni bol. Odgovornost UNMIK-a je potvrđena u SE 17 decembra 2013.godine. UNMIK nije pružio materijalnu satisfakciju niti je obaveštavao o napredovanju istrage.
Rezultati istrage EULEKS-a od 2008. godine nikada nisu prezentovani.
Izostaje i izveštaj o monstruoznoj trgovini ljudskim organima otetih Srba i ostalih, potvrđenih 2008. godine u knjizi bivše tužiteljke Karle Del Ponte i usvojenog Izveštaja Dika Martija u Savetu Evrope 2010. godine. Porodice i dalje insistiraju na istrazi i pronalaženju zemnih ostataka stradalih. To je osnovno pravo žrtava koje je i ovoga puta uskraćeno od strane EULEKS-a.
Zato insistiramo na javno i institucionalno priznanje patnje žrtava i žrtvovanja i hitno donošenje Zakona o nestalima.
Teško je doći do istine u poplavi svakodnevnih stravičnih vesti koje zabrinjavaju čovečanstvo. Kako zaštiti ljudski život od kontinuirane neizvesnosti, košmara, tugei bola. Dugogodišnji stres svakodnevno odnosi mnoge živote članova naših porodica postaje neodvojiv deo svih nas.
Sutra je Međunarodni dan ljudskih prava koja ne postoje u mnogim zemljama.
Da li su ona univerzalne vrednosti koja se svakodnevno obezvređuju i demantuju?
Ne smemo biti zarobljeni mržnjom i postati žrtve novih nesreća!
,,I to će proći“ rekao je Ivo Andrić književnik i nobelovac, govoreći o tragediji evropskog čoveka na balkanskom prostoru.
