Punih 25 godina od prestanka rata na Kosovu i Metohiji, porodice nestalih i dalje ne znaju sudbinu svojih najmilijih. Čitav proces opstruira Priština, koja već tri godine zabranjuje rad radne grupe za pronalaženje nestalih. Sa skupa „Vapaji članova porodica žrtava“, pozivaju međunarodne institucije da utiču na Prištinu da nastavi proces pronalaženja nestalih.
Na relaciji Kosovo Polje – Priština – Merdare, avgusta 1999. godine, kidnapovan je gimnazijalac Ivan Majstorović. Od tada, njegova majka Dragana pokušava da sazna gde joj je sin.
„Pošto škola u Kosovu Polju nije počinjala, uplašio se da neće završiti školu, pa je krenuo sa komšijom prema Leskovcu da upiše četvrtu godinu gimnazije. Na relaciji tog puta, oni su kidnapovani. Vode se i dalje kao nestali i do današnjeg dana nemamo nikakva saznanja o njima. Istraga nije izvršena“, kaže Dragana Majstorović.
Olgica Božanić ostala je bez 19 članova porodice, a za trojicom još traga.
„Otkrivanjem masovne grobnice Vovuja kod Kline i identifikacijom putem DNK analize, utvrđeno je da su njihovi posmrtni ostaci pronađeni, te da se dodatno počinio zločin nad njima jer su uništeni eksplozivom“, navodi Olgica.
Prema njenim rečima, na prelazu Merdare preuzeli su posmrtne ostatke tek 13. oktobra 2006. godine.
„Vreme je za pronalaženje“
Traga se za još 570 ljudi. Najviše nestanaka, svedoče porodice, bilo je po usvajanju Rezolucije 1244, pod zaštitom međunarodnih snaga.
„Veliku želju porodice upućujem našim institucijama i međunarodnim organizacijama da je krajnje vreme da se započne rad na pronalaženju ljudi. Znamo da u prištinskoj bolnici i dalje ima oko 350 zemnih ostataka, koji nisu identifikovani. Pitamo se zbog čega se čuvaju 25 godina“, kaže Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodica ubijenih i kidnapovanih na KiM.
Mirjana Miodrag Božin iz Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijeni i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije ocenjuje da je pitanje nestalih postalo političko pitanje.
„Niko ne može da ih prisili da se tela identifikuju, uporede sa krvlju srodnika kako bi porodice našle svoje najmilije koje su izgubili od devedesetih do dvehiljaditih godina“, kaže Miodrag Božin.
Zastrašivanje svedoka
Proces otežava i zastrašivanje svedoka, kažu u Tužilaštvu.
„Uhapšen je prošle subote čovek za koga se sumnja da je učestvovao u otmici i nestanku srpskog policajca. Njegova porodica je danas u Beogradu, kao što je supruga rekla – ko mene može u Gračanici da zaštiti. Znamo šta se dogodilo, samo nemamo dokaza ko je to uradio, jer niko neće doći da kaže ime i prezime. Albanci su uspešniji u zastrašivanju, pretnjama i ubijanju. Koliko je svedoka pobijeno za Haradinaja, a epilog je da je oslobođen“, ističe Mioljub Vitorović iz Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije.
Čekanje evropskih institucija
Radna grupa za nestala lica nije se sastala pune tri godine, zbog opstrukcije Prištine. Čitav proces zarobljen je u Briselu, tvrdi Veljko Odalović.
„Zabrinjavajuće je da imamo specijalnog predstavnika, generalnog sekretara u UN, koji tri godine ne može svoj upotrebi da autoritet da organizujemo sastanak radne grupe koja je pod njegovim mandatom. Ako nemate taj multilateralni mehanizam, možete da sednete svi zajedno da plačemo i ne možemo da rešimo ništa“, poručuje Odalović.
Luiđi Ndou, predstavnik ICMP-a, ističe da su jedva uspeli da ubede EU da ovo pitanje nestalih bude deo berlinskog procesa.
„Sada čekamo nove evropske institucije kako bismo s njima pregovarali – jedan veći sastanak u Briselu sa EP i drugim evropskim institucijama da bismo pokušali pojačati napore da barem vlade ulažu maksimalne napore kako bi se što veći broj slučajeva rešio“, navodi Ndou.
Porodice traže od nadležnih u Srbiji da konačno donesu Zakon o nestalima, na koji se godinama čeka.
Izvor:www.rts.rs