Gde je tata?
Da li njegovo srce grle neka druga deca?
Da li je odveden na drugi kontinent?
Da li ga obasjava sunce, ako je živ?
Ako nije živ, da li njegove kosti leže na dnu neke bistre reke, mora, ili se upliću u korenje nekih impozantnih, visokih, hrastova kakav je on bio?
Da li je bio jedan od onih koji su završili u „Žutoj kući”?
Šta je bila njegova poslednja misao?
Da li je razmišljao o meni, o nama, o tome šta je moglo biti drugačije da nije Srbin, da nije živeo na Kosovu i Metohiji?
Da li bismo ličili na druge srećne, celovite porodice koje smo gledali dok smo odrastali?
Je l’ bi me on naučio da rizikujem, da živim na odvažan, hrabar način, da se bez straha spustim biciklom niz brdo ili naučim da skijam?
Da li bi on bio tu da nas zaštiti kad je sav teret života pao na leđa moje majke? Možda majka ne bi bila primorana da radi dva posla, obolela od kancera, da je on tu?
To su samo neka od pitanja na koja smo, slušajući svedočanstva mladih ljudi osakaćenih i okrnjenih za ceo život, prikupljali u našim glavama i pitali se, da li je moguće da smo, oduzimanjem tog jednog segmenta naših života, od Boga predodređeni da praktično živimo iste živote?
Ova knjiga je prvi zapis, od rata 1999. godine, koji objedinjuje priče potomaka kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji. Tim projekta je potekao iz skupa Odbora mladih koji je 2022. godine oformljen od strane Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica sa Kosova i Metohije.
Zapisničari ovih svedočanstava su upravo deca kidnapovanih lica i u procesu beleženja svih priča u knjigu, shvatili smo da u svim našim patnjama prouzrokovanim ratom i kidnapovanjem najbližih članova naših porodica, nismo sami.
Delimo iste ili slične strahove, nedostatke, posledice sa mnogim drugima i najvažnije, delimo istu borbu koja se nastavlja.
Deca kidnapovanih i nestalih lica sa Kosova i Metohije su u ovoj knjizi okupljena, da pokažu svetu, svojim sunarodnicima, svojoj državi i onima koji odlučuju, da mi nismo odustali! Nismo odustali od Nismo odustali od pravde. Nismo odustali od nastojanja da se izborimo za mir duša svojih očeva, braće, sinova, majki, sestara, stičeva, ujaka, prijatelja, ljudi. Ljudi koji su nekad imali srca koja su kucala za radost, za pesmu, za druženje, za želju za životom, koju su zlikovci oteli i ubili. 10
Dok god smo mi živi, zaborava nema. Dok god smo mi živi, dok god se rađaju naša svetolika deca, potekla od svetolike zemlje, živeće i oni. Hvala im, jer su heroji, jer su postojali, jer su obasjali svetlošću naše puteve. To svetlo će večno svetleti.
Vaša deca