Званични Београд проблем несталих особа дефинише као хуманитарно питање, за разлику од Приштине која то схвата као политичко питање, изјавио је данас заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Милош Терзић, уочи Међународног дана несталих који се обележава 30. августа.
Терзић је на конференцији за медије Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ указао да Србија није дозволила да јој се припише жиг кривице.
„Данас је ситуација за Србе на Косову и Метохији веома тешка, можда и најтежа, а разлог за то је недовољно ангажовање међународних институција. После Кумановског споразума, Кфор има обавезу да гарантује безбедност свих грађана. Уколико се нешто лоше буде десило у будућности на Балкану, то ће бити због насилних покушаја да се реши тзв. албанско питање кроз ‘велику Албанију’“, казао је Терзић.
Додао је да за злочине над Србима неко мора бити одговоран.
„Ипак, међународни фактори су неми над злочинима према Србима. Доказ за то је и Хашки трибунал. Зато је наша обавеза да наставимо борбу и негујемо културу памћења. Без одговорности за злочине над Србима, нема приче о транзиционој правди“, нагласио је Терзић.
Канцеларија за КиМ, назначио је, била је и остаје посвећена овом питању.
„Настављамо у борби да се злочини над Србима истраже, а злочинци приведу правди. Надам се да ће доћи време за наше политичке победе када буду повољније геополитичке прилике“, рекао је Терзић.
Председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ Верица Томановић изјавила је да трагање за несталима континуирано траје, иако су суочени са блокадом информација појединих земаља чији су представници тад били на Косову.
„Чак 1.950 несталих било је на Косову и Метохији, а од тог броја, 350 неидентификованих лица налази се и данас у мртвачницама у Приштини. Највише киднапованих особа било је после потписивања Резолуције 1244. Без обзира на невелику снагу коју поседујемо, коначни пораз је одустајање од трагања“, казала је Томановић и подсетила да је реиздање монографије „Отета истина“ сведочанство том страшном болу.
Виши саветник и начелник Одељења за нестала лица Комесаријата за избеглице и нестала лица Љиљана Крстић подсетила је да је монографија „Отета истина“ документ који чува истину на оне чија је судбина непозната.
„За вас, породице, овде је приказана неизмерна туга и бол, али и важност трагања за истином. То је обавеза да истрајемо у тражењу одговора и тражењу правде. Комисија за нестала лица дала је свој допринос овом делу јер је наша жеља да се страдање невиних никада не понови. Жртве морају добити место у колективном памћењу, а наша је обавеза да радимо на њиховом проналаску“, истакла је Крстић.
Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров изјавио је да је монографија траг који остаје.
„Отимања, убиства и присилни нестанци проузрокују вечно страдање породица. Држава и ресорно министарство ће бити уз вас како бисте доживели пуну репарацију и све што вам припада по међународном хуманитарном праву. За сва убиства и нестанке нико није осуђен, што показује однос дела међународне заједнице према том питању. Чинимо све за што брже доношење закона о несталима како би породице добиле задовољење правде“, рекао је Тодоров.
Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић је рекао да је трагање за несталима питање поштовања према жртвама.
„Црвени крст Србије годинама ради на потрази за несталима и наставља да буде подршка породицама. Сваки дан без истине за породице несталих је нова рана. Монографија ‘Отета истина’ није само наслов, већ је и реалност живота породица које трагају за својим најмилијама“, нагласио је Миладиновић.
Окупљенима се обратио и доктор историјских наука и музејски саветник Музеја жртава геноцида Београд Ненад Антонијевић који је прочитао део своје рецензије из монографије.
Прво издање монографије „Отета истина“ објављено је 2015. године, а сада је уз помоћ Комесаријата за избеглице Удружење објавило друго допуњено издање.
Извор: kosovo-online