Данас је у Великој Хочи, на 26. годишњицу од првих киднаповања и убистава Срба у ораховачкој општини, служен парастос. На споменику су уклесана 84 имена убијених и куднапованих Срба у ораховачкој општини од 1998. до 2000. године. Парастос је служио митрополит рашко-призренски Теодосије уз саслужење јереја Милана Станојевића и протосинђела Кирила Дечанца, извештава Радио Гораждевац.
Парастосу су, осим родбине, присуствовали и мештани Ораховца и Велике Хоче.
Владика је обраћајући се окупљенима после помена пострадалима у, како је рекао “безумном сукобу рата 1998. и 1999. и у послератном периоду” рекао:
“Учинили смо парастос, помен, сећање, слугу божјих наших најмилијих који су животе своје положили за истину и правду, невине жртве безумног сукоба и рата 1998. и 1999. године. Каже Господ наш у Светом јеванђељу да нема веће љубави него да неко живот свој положи за ближње. Ја бих се усудио да кажем да сви овде споменути којих се данас сећамо су положили живот свој за све нас. Њих је Господ изабрао и примио у вечно обиталиште, у рајско насеље. Они су мученички пострадали и они су невина жртва за све нас који данас живимо на овим просторима и њиховом жртвом и благодаћу Божјом ево ми 25 година после свих сукоба и страдања живимо као свој на своме, на својим огњиштима и чувамо ову благословену, свету косовско-метохијску земљу. Нарочито Ораховац, Велика Хоча и околина, вековно наше огњиште и земља која нам је дата од Бога да уживамо све плодове њене и да је чувамо, али сећајући се на све пострадале да не заборавимо њихову жртву али и да се никад не одрекнемо овог благословеног простора, ове земље за коју су они пострадали јер су били свој на своме“.
Митрополит Теодосије је рекао да многи мисле да је то немогуће, али је „Богу све могуће“:
“Неко ће рећи да је то немогуће остварити у ово наше време у условима у којима живимо, али оно што је људима немогуће, Богу је могуће и уз Божју помоћ, засигурно, можемо и ми да принесемо макар малу жртву на ону велику жртву и страдање које су наши најмилији поднели. Зато данашњи парастос, данашње сећање на све њих оно што и Бог и људи од нас очекују од нас да будемо верни Богу, верни нашем Косову и Метохији, верни нашим светињама, а све то да бисмо оправдали своје име, своју веру и оно што смо. Да никад то не изневеримо. Нека је благословен Бог који нам даје и снаге, и крепости и храбрости да то све остваримо, а нашим најмилијима да подари лепша пространства и мирнија и благословенија у ономе другоме животу, којима ми тежимо да ћемо једног дана кренути. Нека им је вечан спомен и Царство небеско од свих нас. Амин”, казао је митрополит Теодосије, пише Радио Гораждевац.
Осим митрополита Теодосија присутнима су се обратили још и Весна Бошковић – руководилац Групе за нестала лица на КиМ, председник Привременог органа општине Ораховац, Александар Мицић, председник Удружења киднапованих и убијених лица Негован Маврић, и у име мештана Ораховца и Велике Хоче професорица Марија Мицић.
Мицић је поручила да је „бол породица киднапованих и убијених Срба и бол свих окупљених и да је важно да их се сви сећамо њихове жртве“.
“Овде смо да кажемо породицама пострадалих да саосећамо са њима и да је њихова бол и наша бол. Окупили смо се и због наше деце јер она треба да знају ко су, одакле су, ко су им били преци и како су страдали мученичком смрћу бранећи своје огњиште и само зато што су били Срби”.
Од 12. маја 1998. када је у спашавању Срба из села Братотина и Ратковца живот изгубио полицајац из Велике Хоче, Александар Мицић, па преко напада на Србе у општини Ораховац 17, 18, 19. јула, бомбардовања и киднаповања, па све до убијања Срба после доласка КФОР-а на Косово – у ораховачкој општини је киднаповано и убијено 86-оро Срба, подсећа Радио Гораждевац.
На споменику су уписана 84 имена, а имена новинара Ранка Перенића и Ђуре Славуја за којима се и даље трага, иначе киднапованих тог јула 1998. године – исписана су на плочи постављеној испод пута који од Велике Хоче води ка селу Зочиште.
Radio Goraždevac