Координатор Удружења породица киднапованих и несталих на Косову и Метохији положили су данас у Косовској Митровици цвеће на Споменик истине, поводом обележавања 23 године од отмице десеторо радника ЕПС-а, рудара на копу Белаћевац.
На данашњи дан нестали су: Жарко Спасић, Зоран Ађанчић, Душан Ађанчић, Пера Ађанчић, Драган Вукмировић, Мирко Буха, Филип Гојковић, Мирослав Трифунопвић, Србољуб Савић и Божидар Лемпић.
Координатор Удружења Виолета Николић је казала да ту данас ту како би рударима одали почаст.
“Хвала свим пријатељима и породицама. Данас обележавамо 23. године од киднаповања рудара Белаћевца и овде смо се окупили да им одамо почаст“ казала је Николић.
Негован Маврић координатор за нестала лица у општини Ораховац каже да данашње окупљање представља вољу за потрагом киднапованих рудара као и осталих несталих лица.
„Тренутно се на Косову и Метохији трага за 1600 несталих особа. Од тога су 570 Срби и остало неалбанци. Данас смо овде да покажемо да смо ту и да трагамо за несталима, без обзира на веру и нацију. Данас обележавамо прво масовно киднаповање на Косову и Метохији односно киднаповање рудара Белаћевца“ рекао је Маврић.
Након положених венаца, у просторијама Канцеларије за Косово и Метохију одржана је трибина под називом „23 године борбе и трагања за истином и правдом“.
На трибини су учествовали координатор Удружења породица киднапованих и несталих Виолета Николић, Весна Бошковић испред Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, Миланка Митровић испред Канцеларије за Косово и Метохију, члан синдиката ЕПС-а Драгиша Костић и Олгица Божанић секретар Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ.
Секретар Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ Олгица Божанић каже да породице рудара и дан данас живе у сећању када су их последњи пут загрили и пожелели им срећан рад.
„Навршило се 23. године од упорног трагања и борбе за њиховом судбином. Подсетићу вас на упорност родитеља, сестара, деце, породица, чији су најближи на данашњи дан кренули да заразе свој лични доходак. Били су вредни рудари и вредни домаћини. Њихове породице и данас живе у сећању када су последњи пут их загрлили и пожелели им срећан рад. Нису слутили да ће их неки припадници друге вере и нације, приапдници ОВК пресрести и задржати на испитивање које траје до дан данас, јер до данас ми не знамо где су они били и шта се са њима десило. Допирале су информације да су они међу живима, али данас је дан посвећен десеторо рудара који су на нашем списку. Први је киднапован 14. маја Жарко Спасић. То је било упозорење и порука да се заплаше и остали. Веровали су да неће то њима да се деси и са храброшћу испуњавали своје радне задатке. Породице су ризиковале своје животе, заједно са свима нама трагајући са свим представницима институција, докле год смо могли. Нажалост, било је тешко трагати за истином и тражити од оних који су их избацили из возила, и убацили у своја. Стрепња, нада, чежња, неизвесност, туга, бол, патња, све те емоције се скупљају 23 године“ рекла је Божанић.
Координатор Удружења Виолета Николић наводи да и након две деценије, породице и даље немају податке о својим најмилијима и да су ту да подрже напоре како би се сазнала права истина.
„Већ две деценије са тугом се присећамо се тешких тренутака и растанка са нашим породицама, о којима и даље немамо валидних података. Данас смо овде заједно да поделимо тугу и бол и подржимо напоре да се породицама каже истина, ма каква она била. Веома добро знамо колико је ова проблематика у исто време важна и тешка, посебно ових дана када се води дијалог Београда и Приштине. Сведоци смо да је наш проблем повезан са политиком тајности и манипулација. Годинама смо упућивали апел за помоћ, захтевали истраге, провере локација, а посебно након потврђене информације да је од стране УНМИК-а евидентирано 144 илегалних логора 2003. године. И поред присуства међународних снага и војника, нико са нашег списка није ослобђен нити спасен. Нада да ће се пронаћи остаци оних за које трагамо полако нестаје“ рекла је Николић.
Након трибине приказан је документарни филм „Трагом истине…где су?“
Данашњем обележавању су присуствовали и представници Црвеног крста Косовска Митровица, породице и пријатељи, као и сва четири Удружења породица киднапованих и несталих из Ораховца, Штрпца, Грачанице и Косовске Митровице.
Према информацијама из 1998. године, припадници ОВК су у раним јутарњим часовима 22. јуна 1998. године истерали из аутобуса, којим су се превозили на посао, деветоро Срба – радника површинског копа “Белаћевац” Термоелектране Обилић и момка коме је то требало да буде први радни дан , и одвели их у непознатом правцу.
Киднаповање рудара са копа “Белаћевац” прво је у низу масовних киднаповања Срба на Косову и Метохији од припадника терористичке ОВК.
Извор : https://www.tvmost.info/
