Чувари баштине

Радним данима у 18.25 на РТС 1, од 17. до 26. августа

Српске цркве и манастири на Косову и Метохији од 1999. до 2014. године – Документарна серија у осам епизода, продуцентске куће „Српско слово“ из Грачанице, аутор: Предраг Радоњић

Чије су православне цркве на Косову по свом пореклу и чије ће бити у скорој будућности – тема је која се провлачи кроз свих осам получасовних епизода и о томе расправља више од двадесет стручњака, говорника – Срба, Албанаца и међународних представника на Косову и Метохији. Епизоде се разликују по томе да ли је у фокусу општи значај и статус овог наслеђа или појединачни случајеви и специфични аспекти тог општег питања, као што су одређени историјски периоди, стање заштите и узгоженост црквених објеката, укључујући и деструктивне епизоде албанске локалне заједнице испољене 2004. године.

1. епизода

У првој епизоди чућемо необичну тврдњу представника Истријског инстута у Приштини да су цркве Српске православне цркве настале обнављањем раније подигнутих илирских хришћанских богомоља. Чућемо и ближе се упознати и са мање звучним црквама и манастирима који чине једну важну мрежу сакралне топографије Србије чије се тежиште и средиште налази у Великој Хочи и другим местима Косова и Метохије. Чак 14 цркава и црквишта налаз се у овом метохијском селу надомак Ораховца у коме данас живи свега 500 Срба. У аутентичном облику остале су три цркве, док су друге временом рушене па обнављане или су од њих остали само белези.

2. епизода

Данас Албанци и њима наклоњени страни историчари покушавају да оспоре наслеђе српске културе и историје на Косову и Метохији релативизујући или негирајући њихову националну утемељеност и припадност. Најупечатљивији став износи др Ана Леила, социолог из Италије, која тврди да је „неоспорно да цркве на Косову припадају Српској православној цркви, али оне су наслеђе које ће припасти Косову. Апсурдно је оспоравати њихово српско порекло, као и оспоравати права Косова да то наслеђе сматра својим“.

3. епизода

За Србе, рушење, деструкцију, искорењивање у османском периоду најочигледније симболизује црква и манастир Светих Архангела у Призрену чији је ктитор био цар Душан у 14. веку. Ова богомоља је срушена у 17. веку, а од њеног материјала је саграђена Синан-пашина џамија. Албанска стана пак оптужује Србе да су после Балканских ратова рушили исламске, албанске верске објекте.

4. епизода

Зашто се 2004. године на Косову, после пет година протектората међународних снага догодио погром Срба, паљење и рушење више десетина цркава, убистава – остаје без одговора. Чувена је била изјава једног албанског историчара да су Дечани и Пећка Патријаршија главни штабови српских специјалних полицијских снага. Зашто је у тим масовним нападима страдало све оно наслеђе које је красило Призрен? Чак је један познати публициста то дивљање назвао – урбицид, убијање града Призрена.

5. епизода

Може ли се говорити о некаквом плану, идеји, дугорочном циљу рушења српског наслеђа, или је то дело стихије? Каква је улога платформе такозване Призренске лиге из 1878. године, теорије о илирском пореклу Албанаца као староседелаца и Словена као уљеза и узурпатора?

6. епизода

Косово и Метохија је једино место у Европи где се средњовековно наслеђе морало бранити тенковима, бојевом муницијом и бодљикавом жицом. Данас само Високе Дечане штити малобројне италијанске страже. Пећку Патријаршију, Грачаницу и Богородицу Љевишку чувају снаге косовске полиције у чијем саставу служе Срби.

7. епизода

Седма епизода се бави институционалном заштитом онако како је то предвиђено Ахтисаријевим планом. Анекс 5 говори о српском црквеном наслеђу, али заштита тих објеката поверена је Албанцима. UNESCO не препознаје цркве као носиоце заштите већ државе. Ахтисаријев план предвиђа српско наслеђе и порекло православних цркава, али и то се доводи у питање.

8. епизода

Колико су основане стрепње да би у догледно време Албанци у цркве и манастире, ако добију право од UNESCO-а на њихово поседовање, могли да доведу свештенство и монаштво из Албаније? То није само културолошко и цивилизацијско, већ, пре свега, политичко питање. Тито није бранио досељавање држављана Албаније на Косово, потпуно је пружао подршку давања државних атрибута тадашњој Аутономној покрајини, Срби су се чудили и страховали за своју будућност.

ИЗВОР: РТС