Kada su istaknuti političari pod sumnjom, uvek je teže pronaći dokaze i svedoke koji su spremni da ih opterete, rekao je austrijski profesor prava Josef Marko.
DV: Profesore Marko, kosovski parlament konačno je stvorio ustavnu osnovu za Specijalni sud za ratne zločine OVK. Sedište suda biće formalno samo u Prištini, većina stvari će se završiti u Hagu, svi tužioci i sudije biće stranci. Kako će ovaj sud uopšte funkcionisati?
Prof. Dr Jozef Marko: Taj sud mora biti osnovan prema primeru Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i verovatno će imati sličnu organizaciju što se tiče tužilaštva i samog suda. Ovo će ispuniti zakonske i organizacione preduslove za funkcionisanje. Takvi sudovi se naravno koncentrišu na pojedinačne slučajeve, što znači da moraju postojati osnovane sumnje u vezi sa određenim pojedincima. Tužilaštvo će proceniti da li su ove sumnje dovoljne za podizanje optužnice i vođenje suđenja. Sve ovo znamo iz Tribunala za bivšu Jugoslaviju.
DV: Do sada je propalo nekoliko pokušaja uspostavljanja Specijalnog suda za zločine koje su počinili kosovski Albanci. Da li je vreme u ovom slučaju uspelo za kriminalce?
Prof. Dr Jozef Marko: Vreme je sigurno funkcionisalo za počinioce, jer je vrlo teško prikupiti dokaze nakon toliko vremena, pogotovo što će ovde biti puno svedočenja. Iskustvo je pokazalo da nije lako prikupiti dokaze iz svedočenja na Kosovu zbog nedostatka zaštite svedoka.
DV: EULEKS takođe nije uspeo da zaštiti svedoke. Može li ovaj specijalni sud u tome uspeti?
Prof. Dr Jozef Marko: To je teško reći paušalno. Ali Kosovo je vrlo malo po površini i stanovništvu, pa je teško uspostaviti efikasan sistem zaštite svedoka u samoj zemlji. Sumnjam da međunarodni sud može rešiti pitanje u kome je propao i EULEKS.
DV: Često se kaže da EULEKS nije uspeo da se suprotstavi političkim moćima na Kosovu. Može li Specijalni sud to učiniti?
Prof. Dr Jozef Marko: Ne. Ne verujem da će Specijalnom sudu ili Tužilaštvu biti lako da istražuju posebno sumnjive osobe na Kosovu. Kada su istaknuti političari pod sumnjom, uvek je teže pronaći dokaze i svedoke koji su spremni da ih opterete.
DV: Opozicija osnivanje Suda naziva udarom na pravni poredak Kosova. Kako to komentarišete?
Prof. Dr Jozef Marko: Ovo nije udar na pravni poredak, već njegovo širenje. U međunarodnom pravu postoje jasne odredbe prema kojima se takav sud može osnovati, pogotovo što je kosovski parlament omogućio da se uspostavi ustavnim promenama.
DV: Oslobodilačka vojska Kosova uživa herojski status u zemlji. Da li će Specijalni sud imati priliku da drugačije posmatra aktivnosti OVK ili će ovaj sud na Kosovu jednostavno biti protumačen kao prinudna služba međunarodnoj zajednici?
Prof. Dr Jozef Marko: Sud će se suočiti sa istim problemom koji je imao i Haški tribunal. Samo pojedinci će moći da budu krivično gonjeni, a ne OVK kao organizacija, pa uvek treba napomenuti da ovo nije stvar kolektivne krivice. Ne postoji mogućnost da se sud na bilo koji način pozabavi kolektivnom krivicom. Haški sud je, na primer, potpuno propao u ovoj oblasti. Optuženi u Hagu su svoju celokupnu odbrambenu strategiju zasnivali na predstavljanju sebe kao heroja svog etničkog kolektiva. Insinuacija da je reč o kolektivnoj krivici bila je kontraproduktivna za rad suda.
DV: Kosovo je već narušilo svoj imidž tako dugo odlažući osnivanje Suda. Da li će njegovo konačno uspostavljanje pomoći u preradi mračnih delova prošlosti?
Prof. Dr Jozef Marko: Svakako se možemo nadati da će sudska obrada pojedinačnih slučajeva doprineti iznošenju na površinu činjenica koje bi mogle osvetliti taj period. Ali veliko je pitanje kako će to tumačiti mediji, posebno na Kosovu, ali i u inostranstvu. Između činjenica i tumačenja mogu postojati ogromne razlike, što vidimo po tome što Milošević ili Karadžić i dalje predstavljaju heroje za deo srpskog društva.
* Profesor Josef Marko, 1955, austrijski je pravnik i politikolog. Od 2011. godine dekan je Pravnog fakulteta u Gracu, a kao gostujući profesor predaje na brojnim fakultetima.
IZVOR: DW – Lindita Arapi
