U Srbiji se obeležava Međunarodni dan nestalih. Kao posledica ratova devedesetih, region još traga za 10.167 osoba. Od ukupnog broja nestalih, više od 3.800 lica je srpske nacionalnosti. Porodice nestalih okupiće se u Beogradu i zatražiti pravdu i otkrivanje istine. O poteškoćama u borbi za pronalaženje i preuzimanje tela nestalih, za RTS je govorio predsednik Komisije Vlade Srbije za rešavanje pitanja nestalih Veljko Odalović.
U Hrvatskoj se još ne zna gde su grobovi 1.998 ljudi, na Kosovu i Metohiji 1.653, a u Bosni i Hercegovini 6.516.
„Ponoviću na zajedničkom okupljanju da ćemo ostati posvećeni ovoj problematici. Ne postoji svuda i uvek spremnost da se razgovara o ovoj temi. Informacije koje imamo u ovom trenutku su nedovoljne da bismo mogli da dobijemo odgovore šta je sa još 10.167 nestalih osoba“, kaže Veljko Odalović.
Ističe i da se traži otvaranje arhiva od onih koji ih poseduju.
„Nisu arhive samo u Beogradu. Arhive su i u Sarajevu, Zagrebu, Prištini, ali i u NATO-u, kod kontigenata KFOR-a i u OEBS-u. To su arhive koje mogu da pomognu sa informacijama o mestima stradanja i mestima sahranjivanja, o događajima koji su nama važni da bi ovaj proces mogao da dobije na intenzitetu“, objašnjava Odalović.
Problemi sa preuzimanjem tela stradalih Srba u Đakovici
Pre nekoliko dana pronađena su tela kidnapovanih i ubijenih Srba u Đakovici. Međutim, opet je došlo do problema, tela nisu preuzeta.
„Iako smo prošle godine pronašli i proveli mesec dana na lokaciji Bunker, pronašli posmrtne ostatke i identifikovali tela, nismo uspeli da završimo proces primopredaje. Apsolutni prioritet su porodice i njihovi zahtevi“, kaže Odalović.
Naglašava da je duboko uveren da problemi nisu samo administrativne prirode.
„To je zona odgovornosti Ramuša Haradinaja i neko će morati da odgovara, ne samo za ubistva tri muška maloletna srpska deteta, oca, majke i bračnog para Petrović, nego i za sve druge zločine koji su se tamo desili. U okolini Đakovice imamo još tri poznate lokacije na koje ukazujemo“, objašnjava Odalović.
Međunarodni faktori su pozvani da reaguju, ali još uvek nema povratne informacije.
Čeka se identifikacija nestalih u „Oluji“
I dalje se čeka identifikacija velikog broja nestalih u akciji hrvatske vojske „Oluja“. Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović često kaže da nema pomirenja u regionu dok se ne reše svi slučajevi nestalih osoba.
„To je važno pitanje jer je i najteža posledica ratova. Rešavanje što većeg broja slučajeva, sigurno će doprineti pomirenju, ali ima još mnogo tema povodom kojih se ništa ne radi u Hrvatskoj. Primer su poslednji napadi na Srbe“, ističe sagovornik RTS-a.
Veliki broj neidentifikovanih posmrtnih ostataka koje Srbija traži, nalazi se u Hrvatskoj, uveren je Odalović.
„Preko 4.000 tela se nalazi u mrtvačnicama širom bivše Jugoslavije. Oko 900 tela se nalazi u Hrvatskoj, preko 2.000 se nalazu u Federaciji, 660 tela se nalazi Banjaluci, a preko 300 je u Prištini. Moramo da dobijemo odgovore čiji su to posmrtni ostaci“, zaključio je Veljko Odalović.
Euleks: Neophodna bolja koordinacija među akterima
Misija Euleks saopštila je da broj nestalih u sukobima iz 1998. i 1999. godine trenutno iznosi 1.653 i ocenila da je za napredak u rešavanju njihove sudbine neophodno da interesne strane razmenjuju pouzdane i relevantne informacije.
Euleks navodi da se i 20 godina nakon završetka sukoba još uvek dodaju imena na zvanični spisak nestalih i da se mora poboljšati koordinacija među akterima i ojačati komunikacija sa udruženjima porodica nestalih.
Veritas: Broj nestalih varira zbog različitih stavova političkih elita
Udruženje „Veritas“ je poručolo da porodice nestalih u ratom zahvaćenim područjima bivše Jugoslavije imaju pravo da saznaju istinu o sudbini svojih najmilijih.
Broj nestalih, kažu, varira u zavisnosti od kriterijuma koji se koriste za stavljanje neke osobe na spisak nestalih ali i stavova političkih elita u državama regiona.
„Međunarodni dan nestalih je prilika da se javnost podseti na patnju i bol članova porodica nestalih, ali i poziv porodicama da izvrše svoju obavezu – otvore zahtev za traženje i daju krv za DNK, bez čega nema uspešne potrage“, zaključuje se u saopštenju udruženja Veritas.
Izvor: https://www.rts.rs/